Premijeri tri zemlje, Ana Brnabić, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su ih na onlajn skupu tri zemlje o takozvanom „malom Šengenu“, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Paić za Sputnjik napominje da se ova inicijativa Srbije realizuje u vreme kada je kovid kriza ponovo na vrhuncu, ali i u situaciji kada se veliki broj rukovodilaca takozvane republike Kosovo iz Prištine nalazi pred specijalnim sudom za ratne zločine OVK.
Specifičan trenutak za priču o „malom Šengenu“
Interesantno je da je u tim okolnostima, ali i neposredno posle upravo održanih kontroverznih američkih izbora, albanski premijer Rama prihvatio nastavak realizacije ove inicijative, smatra Paić. Pogotovo, kaže on, što albanska strana, kako Priština, tako i Tirana, očekuju da će izbor Džozefa Bajdena za predsednika SAD promeniti kurs i Ameriku vratiti na jednostrane pozicije iz vremena Klintonove i Obamine administracije.
Po potpisivanju sporazuma Rama je ocenio da je to još jedan značajan korak napred u pravcu bolje saradnje u regionu i da na sutrašnjem samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji počinje nova faza njihove bliske saradnje.
„Mislim da je dobro što je kod premijera Rame preovladao politički realizam, da bez obzira na ove promene koje se mogu očekivati u pozicioniranju SAD, on uviđa potrebu saradnje sa Srbijom. Slična stvar je i sa Severnom Makedonijom, koja je i sama u jednoj vrlo teškoj situaciji zbog zaoštravanja pozicija Bugarske koja je blokirala početak pregovora Severne Makedonije sa Briselom o pristupanju EU“, kaže naš sagovornik, koji je predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
Po oceni Paića, očigledno je da i Severna Makedonija u jačanju saradnje na liniji Beograd—Tirana—Skoplje o praktičnim pitanjima koja se tiču borbe sa kovidom i slobode kretanja ljudi i robe i putnog režima, vidi koristi i za neko jačanje sopstvene pozicije. Skoplje u tome vidi mogućnost da se u izvesnoj meri neutrališu negativni potezi Sofije koji ga stavljaju u situaciju da se posle pristupanja NATO-u i očekivanog ubrzanja pregovora sa Briselom, od njega traže novi ustupci i kompromisi, smatra naš sagovornik.
Za pravo mu je praktično dao premijer Zaev, koji je po potpisivanju sporazuma izjavio da su to trenuci solidarnosti, ozbiljnog razmišljanja i međusobne podrške i da na samitu u Sofiji očekuje podršku na putu Severne Makedonije ka EU.
Relaksiranje regiona
Paić je bio jasan zašto u realizaciji ove inicijative, koju je pokrenula Srbija, vidi pozitivan korak:
„Ta inicijativa je dobra jer pomaže relaksiranju ukupne situacije u regionu i s druge strane pokazuje da i u ovako kompleksnoj situaciji postoje mogućnosti da se nađe zajednički interes oko nekih pitanja koja se tiču zemalja regiona. Pokazala je i to da su države regiona same u stanju da iznalaze odgovarajuće praktične dogovore oko unapređenja međusobne saradnje i dijaloga.“
A šta potpisani sporazumi konkretno znače, objasnio je predsednik Srbije.
Kada je u pitanju saradnja vezana za kovid krizu, odnosiće se kako na nabavku i raspodelu vakcina, tako i na formiranje takozvanih zelenih transfernih linija da u svakom trenutku bolnice u Srbiji mogu da prime i albanske i makedonske građane i obrnuto. Zato je takođe veoma važno to što jedni prema drugima nećemo zatvarati granice, pa će se ubuduće i u Albaniju iz Srbije moći samo sa ličnom kartom, kao i u suprotnom smeru. Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom i dodatnim olakšavanjem protoka robe, kapitala, ljudi i usluga moguće je da se učini mnogo, smatra on.
Vučić je najavio da će u Srbiji biti formiran tim koji će se baviti samo tim pitanjima. On je kao važnu ocenio ideju Rame da se ubrza stvaranje sekretarijata, kako bi se to institucionalizovalo i dogovorio način finansiranja.
Potpisani sporazumi će, kako je rekao, pre svega građanima doneti bolji život, ali će tri zemlje približiti politički, produbiti dobre odnose između Tirane, Skoplja i Beograda, stvoriti veće poverenje između država i naroda. Uz to su i pokazna vežba da sami mogu da donose odluke od zajedničkog interesa.