S jedne strane, demonstracije i nezadovoljstvo zbog policijskog časa, uvedenog u najmanje 10 evropskih zemalja zbog virusa korona. S druge, teroristički napadi islamskih ekstremista, koji bezbednosnim sistemima zadaju jake glavobolje. U napadima u Austriji i Francuskoj poginulo je najmanje sedmoro, a povređeno 22 ljudi. Ako se nastave, neizvesno je koliko bi crni bilans mogao da poraste.
Terorizam u vreme korone
Predsednik Instituta za strategiju i razvoj bezbednosti prof. dr Milan Pašanski za Sputnjik je istakao da je virus korona stvorio abnormalnu situaciju u svakoj zemlji i da izaziva strah, koji se zloupotrebljava i za političke svrhe.
„To stvara razne nebulozne i fluidne, ’kao riba u vodi‘ situacije, odnosno ambijent za funkcionisanje terorizma, pogotovo zbog maski od kojih se ne vide lica. Situacija maksimalno pogoduje razvoju terorizma. Moja pretpostavka je da će ovaj talas ’disperzivnog terorizma‘, kako sam ga nazvao, potrajati. Ovo je tek početak i mislim da će imati mnogo krvavije posledice nego što su sada“, prognozira Pašanski.
„Disperzivni terorizam“ Pašanskog podrazumeva ogroman broj potencijalnih izvršilaca, meta, napada i priručnih sredstava koja se koriste. Taj vid terorizma napustio je praksu otimanja aviona i zabijanja u objekte od značaja, jer su se bezbednosni sistemi protiv toga zaštitili. On udara direktno na građane.
„To je jako dobro prostudirana nova meta terorista, koja je u opticaju dve godine. Ona je visoke upotrebne vrednosti jer je dostupna teroristima i maksimalno iritira javno mnjenje, koje je istovremeno biračko telo. Smišljeno se ide na to da se ugroze nedužni građani po ulici“, predočava Pašanski.
Prema njegovim rečima, zbog toga građani postaju ogorčeni jer plaćaju porez i bezbednosne službe koje ne mogu da ih zaštite, što opozicione strane mogu da iskoriste i politički „kazne“ aktuelne vlasti.
Zato on smatra da se zapadne civilizacije, koje su „leglo i uzor demokratije“, nalaze na istorijskoj prekretnici zbog kontradiktornog problema koji se nameće u prvi plan – kako bezbednost učiniti efikasnom, a ne ugroziti građanska i druga prava svojih državljana, koja su decenijama građena u skladu s demokratskim tradicijama?
Međunarodna saradnja – formalnost
Pašanski je predočio da je borba protiv terorizma za vreme korone individualna, podaci bezbednosnih službi koriste se pretežno za domaću upotrebu, i da je međunarodna saradnja po tom pitanju samo deklarativna.
„Skupe se ministri na nekom sastanku, stave maske zbog kamera i izjave da je terorizam .neprihvatljiv i da udara na njihove temelje, čime potvrđuju svoju nekompetentnost da se s time na adektavan način, a u interesu poreskih obveznika tj. birača, uhvate u koštac. Onda kažu da je to jedna pošast s kojom ljudi moraju da nauče da žive, to se odnosi i na koronu i na terorizam, a to je, zapravo, uvlačenje u čitave populacije u saučesnički odnos nemoći“, ocenjuje Pašanski i smatra da „zdrave snage“ na to ne smeju da ostanu neme.
On je objasnio da se Evropske zemlje suočavaju sa unutrašnjim teorizmom, koji je novi modalitet s kojim bezbednosni mehanizmi teško ili nikako ne izlaze na kraj, jer su teroristi državljani tih zemalja, doseljenici druge i treće generacije.
Pašanski je ukazao na to da u srcu Evrope boravi između 25 i 45 miliona muslimana i da je problem čak i ako jedan promil te cifre čine oni militantni, indoktrinirani.