„Makedonska strana nije ispoštovala nijedan od uslova okvirnog stava, posebno u pogledu uslova za napredak u radu bilateralne istorijske komisije, koju je vlada Skoplja praktično jednostrano blokirala“, rekao je političar, a objavljeno je na sajtu bugarskog Ministarstva odbrane.
Prema rečima Karakačanova, ukoliko se nastavi trenutna antibugarska retorika u Severnoj Makedoniji i stav o njihovom jeziku, Bugarska neće moći da joj dozvoli da se pridruži Evropskoj uniji. Kako je rekao, Skoplje mora da prizna bugarske korene savremenog makedonskog jezika i makedonske istorije koja je nastala posle 1944. godine.
On ne misli da Bugarska sada ima garancije makedonske strane u vezi sa izvršenjem sporazuma iz 2017. godine.
„Jedina garancija može da bude aneks sporazumu iz 2017. godine, koji bi odražavao bugarski okvirni stav i deklaraciju bugarskog parlamenta iz oktobra 2019. godine“, rekao je ministar.
Bugarska još ne može da odobri pregovarački okvir
Isti stav iznela je i šefica bugarske diplomatije Jekaterina Zaharijeva, rekavši da Bugarska za sada ne može da podrži pregovarački okvir za pristupanje Severne Makedonije EU. Prema njenim rečima, Bugarska vidi sistemsko nepoštovanje sporazuma od strane svojih suseda.
„To se odnosi i na rad zajedničke komisije za istorijska i obrazovna pitanja i na stvaranje prepreka za bugarske investitore, kao i odsustva želje da se pridržavaju formulacije 'službeni jezik Republike Severne Makedonije', rekla je diplomata novinarima.
Prema rečima ministarke inostranih poslova, tokom ove godine istorijska komisija je održala svoj prvi sastanak pre samo dve nedelje, a rad je obustavljen na inicijativu makedonske strane. Takođe je izjavila da je tokom postojanja komisije od 2017. godine učinjeno je vrlo malo. Navela je da su se Sofija i Skoplje dogovorile da zajednički odaju počast nekolicini istorijskih ličnosti, ali da nisu izvršene promene u udžbenicima i natpisima na spomenicima.
Zaharijeva je istakla da su takve promene neophodne, jer će pokazati da susedi odustaju od govora mržnje protiv Bugara.
Ona je ponovila da su izjave makedonskih političara o makedonskoj manjini u Bugarskoj „zabrinjavajuće“, a istovremeno je nemačkom kolegi Hajku Masu, sa kojim se sastala u ponedeljak, zahvalila na pomoći u pregovorima sa makedonskom stranom.
Zaharijeva je istakla da, uprkos dugim pregovorima sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije Bujarom Osmanijem i Masom, Bugarska još ne može da odobri pregovarački okvir, ali da „Bugarska i Nemačka nastavljaju da ulažu napore kako bi ipak mogli da ga odobre“.
Ona smatra da, kada je reč o pitanju makedonskog jezika, koji se u Bugarskoj smatra dijalektom bugarskog jezika, susedi imaju dve mogućnosti: ili da se slože sa formulacijom „zvanični jezik Republike Severne Makedonije“ u dokumentima EU, ili da priznaju bugarsko poreklo svog jezika. Dodala da je da makedonska strana treba da saopšti svoju odluku.
Podsetimo, Republika Severna Makedonija i Republika Bugarska potpisale su 2017. godine Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji koji pored osnaženja ekonomskih odnosa između ova dva suseda, predviđa i prevazilaženje sporova oko istorijskih pitanja formiranjem zajedničke međudržavne komisije koja se bavi pitanjima istorije, istorijskih udžbenika, interpretacije istorijskih događaja i istorijskih heroja.
Pogledajte još: