Požar u kojem je u utorak povređena petnaestogodišnja devojčica i u kojem je izgoreo ceo stan na 10. spratu zgrade na Dorćolu privukao je pažnju javnosti, kako zbog vatre koja je buktala iz zgrade, tako i zbog herojske akcije spasavanja povređene devojke koju su izveli radnici angažovani na radovima na susednoj zgradi.
Jedan od njih popeo se na ogradu balkona stana ispod onog koji gori i, dok su ga drugi radnici pridržavali, pružio ruke ka devojci na terasi iznad. Rizikujući svoje živote, prihvatili su je i spustili je za sprat niže, čime je ova umalo tragična situacija dobila srećan epilog.
Ipak, mnogo toga je moglo da pođe po zlu, pa se javljaju pitanja gde je u svemu što se desilo protivpožarna zaštita i kako da se ovakve situacije izbegnu?
Od protivpožarnih stepenica – ostava
Nekadašnji zamenik načelnika za preventivnu zaštitu Goran Milutinović rekao je za Sputnjik da je zgrada zahvaćena plamenom bila obezbeđena merama za zaštitu od požara i da se zbog toga vatra zadržala samo u tom delu zgrade. U suprotnom, ceo objekat je mogao da bude ugrožen.
On je predočio da se po Zakonu svaki objekat pravi tako da ispuni određene norme za zaštitu od požara i da se uvek radi procena rizika. Prema tim parametrima se odlučuje koji će se elementi zaštite od požara, poput protivpožarnih stepenica, naći u objektu.
„Visoki objekti su dosta opterećeniji i oni se opremaju sa dodatnim izlazima, odnosno stepenicama. Za obične objekte, hodnik bi trebalo da bude bezbedan prostor ako se odreaguje na vreme i ako se održava u skladu sa propisima. Kad uđete u hodnik okruženi ste negorivim materijalom, što je dovoljna mera za izlazak iz objekta, ako se krene na vreme“, istakao je Milutinović.
Međutim, on ukazuje na to da je pravljenje protivpožarnih stepenica teško, bile one unutra ili spolja, i da ne bi bile funkcionalne za svaki objekat, pa nisu obavezno protivpožarno rešenje.
„Ako je objekat viši od 30 metara onda bi trebalo da ima dodatne izlaze, koji mogu da budu i stepenice. Međutim, pretpostavljam da je taj objekat pravljen pre donošenja pravilnika koji trenutno važi, pa je moguće da je primljen bez protivpožarnih stepenica“, predočava Milutinović i dodaje da mnogi objekti u Beogradu imaju takve stepenice.
Zapuštena zaštita
On je naglasio da bezbednost umnogome zavisi od stanara, koji treba da znaju da koriste elemente protivpožarne zaštite i kako da se ponašaju u slučaju požara.
„Stvar je u tome što se te stepenice retko koriste, pa ih stanari zapuštaju, od njih prave ostave. Samim tim, vi imate stepenice, ali ako ih ne održavate – nemate ih“, napominje Milutinović.
Na konstataciju da u mnogim zgradama nema PP aparata, Milutinović kaže da su za njihovo održavanje odgovorni stanari, odnosno upravnici stambenih objekata, a za kontrolu posedovanja komunalna inspekcija.
Za neposedovanje PP aparata u stambenim objektima pokreće se prekršajni postupak. Kazna za odgovorno lice doseže do 50 hiljada dinara, a za pravno i do milion.
Viši stepen bezbednosti – na stanarima
Upitan šta bi bila alternativa protivpožarnom stepeništu, Milutinović odgovara da postoje sprinkleri, automatski sistemi za gašenje požara, ali i da se oni ne ugrađuju u stambene, već uglavnom u javne objekte, jer bi održavanje bilo skupo za stanare, a pretpostavlja se da čovek zna kuda da izađe iz stambene zgrade.
„Rizik se sagledava u zakonskoj proceduri da bi se došlo do srazmernog rešenja. To podrazumeva da čovek bude zaštićen uz najmanja moguća ulaganja u objekat. To može da se podigne na viši nivo, ali je potrebna saglasnost stanara. Oni mogu da ubace savremeni sistem za gašenje požara ako žele, to je dodatni nivo bezbednosti“, navodi Milutinović.