Stručnjaci za imunologiju i viruse su upozorili da ne treba puno čitati o nivou antitela u krvi pacijenata koji su preležali virus, jer antitela nisu jedini sistem imunološke odbrane, objavio je Rojters, prenosi Tanjug.
„Koncentracija antitela u krvi ne znači koliko je jak vaš imunitet“, rekla je Elenor Rajli, profesor za imunologiju i infektivne bolesti na Univerzitetu Edinburg.
Ona i njene kolege kažu da nestanak antitela u krvi ne objašnjava na koji način organizam gradi imunitet za infekcije.
„Imunitet nije nešto što možemo da izjednačimo sa nivoom antitela ili odgovorom T-ćelija. Imunitet je sistem koji radi na drugi način i sledeći put kada se sretnete sa infekcijom, ne mora da znači da ćete je zakačiti, a ako je zakačite, ne mora da znači da ćete se ozbiljnije razboleti. To se zove zaštitni imunitet“, rekla je Rajli.
Zato, mnoge potencijalne vakcine protiv Kovid 19 su napravljene da naprave jači imunitet, tako što će „prizvati" jaču takozvanu „imunološku memoriju“.
„Antitela su uglavnom kratkog veka jer jednom kad odrade posao, vašem telu više nisu neophodna“, rekao je Džonatan Stoje, glavni virolog na britanskom Institutu „Fransis Krik“.
Stoje dodaje da ne znači da je i imunitet kratkog veka.
„Takozvane memorijske ćelije mogu da odgovore sasvim dobro u borbi protiv nove infekcije“, rekao je on.
Posle Kovida 19, naučnici još ne znaju koja količina imunološkog sistema će se ispostaviti dovoljnom. Međutim, mnogi proizvođači vakcina naznačavaju odgovore antitela i T-ćelija, koji su viđeni kao bitni za dugotrajan imunitet, dodaje Rojters.
„Imunološki sistem je veoma komplikovan. Znamo da su antitela takođe važna, ali nije sve do antitela. Važna stvar su imunološke memorijske ćelije“, rekao je Lorens Jang, profesor molekularne onkologije na britanskom Varvik Univerzitetu.
Pročitajte još: