“Postoji čak i nešto ponižavajuće u tome da suverena i nezavisna BiH, koja je bila nestalna članica Saveta bezbjednosti UN i predsedavala Komitetu ministara Saveta Evrope, i dalje ostaje pod spoljnim “nadzorom”. Vreme je da se to privede kraju”, kaže Lavrov koji je u intervjuu za Glas Srpske opširno govori o sadašnjim i budućim odnosima BiH i Rusije, ekonomskoj saradnji sa Republikom Srpskom, izgradnji srpsko-ruskog hrama u Banjaluci i budućnosti zapadnog Balkana.
Lavrov je danas trebalo da doputuje u posetu BiH, ali je ona odložena zbog toga što je imao kontakt sa osobom zaraženom virusom korona pa je, iz preventivnih razloga, morao da se samoizoluje.
Rusija je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera BiH
Šef ruske diplomatije odnose sa Bosnom i Hercegovinom ocenjuje kao prijateljsko partnerstvo uz napomenu da će sledeće godine biti obeleženo 25 godina od njihovog uspostavljanja.
„U relativno kratkom periodu zajedničkim naporima zaista smo uspeli da izgradimo stabilan sistem veza zasnovanih na pragmatizmu, obostranom poštovanju, uzajamnom razumevanju o velikom broju pitanja. Nemamo nerešenih problema. Jednoglasno podržavamo nedopustivost revizije opšteprihvaćenih rezultata Drugog svetskog rata, dosledno se protivimo bilo kojim formama i manifestacijama neonacizma. Razvija se praktična saradnja. Rusija, kao što je poznato, jedan je od vodećih spoljnotrgovinskih partnera BiH te se nalazi među prvih deset zemalja po obimu direktnih stranih ulaganja u lokalnu privredu. Najveći ruski ekonomski operateri - “Zarubežnjeft”, “Gasprom”, "Sberbanka" - obezbeđuju ne samo stotine radnih mesta u BiH već i višemilionske prihode od plaćanja poreza. Rusija je pouzdan snabdevač prirodnim gasom za BiH. Zauzvrat, naše tržište je otvoreno za voće i povrće, raste interes prema sadnicama voćarskih kultura proizvedenih u BiH, nastavlja se rad na obezbeđenju isporuka mesa i mlečnih proizvoda. Uspostavljena je kulturna i humanitarna saradnja na mnogim poljima. Naime, jačaju se veze u sferi obrazovanja, organizuju se koncerti, izložbe i drugi događaji“, kaže Lavrov.
On napominje da Rusija, kao jedna od država garanata Mirovnog sporazuma potpuno podržava dejtonski status Republike Srpske i njena ustavna ovlašćenja.
„Nije tajna da značajni dio praktične saradnje sa BiH predstavlja saradnja s Republikom Srpskom. Naši preduzetnici pokazuju interesovanje za industrijski potencijal RS. Razmatra se priključivanje Rusije projektima gasifikacije. Pri tom, želeo bih da posebno naglasim da takva kooperacija nije usmerena protiv bilo koga. Imamo nameru da i ubuduće podstičemo svestrano unapređenje i proširivanje veza sa RS“, pojašnjava on.
Ponižavajuće je da BiH i dalje bude pod spoljnim nadzorom
Govoreći o Dejtonskom mirovnom sporazumu Lavrov napominje da se Rusija kao garant sporazuma zalaže za njegovo poštovanje, ali podseća da se danas mogu čuti razmišljanja da on nije zamišljen kao dugoročni projekat i da ga je potrebno menjati, prilagođavati nekim šemama, kao i da se takve priče obično pokreću iz inostranstva.
„Očigledno je da su pravila utvrđena u Mirovnom sporazumu 1995. godine u suprotnosti sa nečijim interesima i sprečavaju sprovođenje smernica koje se nameću spolja. Nikako to ne smatramo dovoljnim razlogom za razgovor o reviziji Dejtona koji već četvrt veka uspešno obezbeđuje mir, bezbednost i stabilnost u Bosni i Hercegovini i regionu u celini.
Štaviše, trajna vrednost Mirovnog sporazuma leži u činjenici da je on precizirao osobine unutrašnjeg uređenja BiH, utvrdio ustavni položaj dva entiteta, razgraničio sfere odgovornosti među nivoima vlasti, garantovao jednak status tri konstitutivna naroda, obezbedio verifikovanu šemu za ostvarivanje njihovih nacionalnih prava, uključujući pravo veta radi zaštite vitalnog nacionalnog interesa. Zadiranje u ove temeljne postulate znači podrivanje osnova državnosti BiH. Rusija, kao jedan od garanata Mirovnog sporazuma, zalaže se za bezuslovno poštovanje njegovih osnovnih ustavnih načela i poziva sve partnere u BiH i inostranstvu da učine isto. Bilo kakve promene su prihvatljive isključivo kao rezultat ravnopravnog dogovora između tri konstitutivna naroda u skladu sa propisanom procedurom. Ono što zaista treba da bude revidirano, to je prisustvo Kancelarije visokog predstavnika. Niko ne može osporiti činjenicu da je ovaj mehanizam spoljne kontrole bio zamišljen kao čisto privremena mera. Postoji čak i temeljna odluka o njegovom ukidanju, koja je donesena još 2006. godine, ali njena implementacija stalno se odlaže pod različitim izgovorima. Ne prepoznajemo nikakvu praktičnu potrebu za visokim predstavnikom, njegova funkcija je odavno iscrpljena. Postoji čak i nešto ponižavajuće u tome da suverena i nezavisna BiH, koja je bila nestalna članica Saveta bezbednosti UN i predsedavala Komitetu ministara Saveta Evrope, i dalje ostaje pod spoljnim “nadzorom”. Vreme je da se to privede kraju. Sva odgovornost za budućnost zemlje pripada samo njenim narodima“, objašnjava Lavrov.
Nečiji ružni planovi stoje iza "malignog uticaja" Rusije
Šef ruske diplomatije kaže da pažljivo prati situaciju u vezi sa izgradnjom rusko-srpskog hrama i duhovnog centra u Banjaluci i da je i da je zahvalan rukovodstvu Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve na realizaciji ovog projekta.
„Smatramo ga za projekat koji jeste simbol jačanja veza, međusobnog razumevanja i saradnje između naših naroda. Sa svoje strane razmatramo različite varijante učešća u njegovoj realizaciji, pre svega, u radovima na unutrašnjem uređenju“, dodaje on.
Komentarišući sve češće optužbe da Rusija širi “maligni uticaj” na zapadnom Balkanu Lavrov ocenjuje da se na taj način zapravo radi o nečijim pokušajima da prikrije sopstvene ružne planove.
„Najzanimljivije je što niko ne može da tačno objasni u čemu je naš takozvani “maligni uticaj”. Puno je praznih i dokonih razgovora i insinuacija, ali niko nije u stanju da pruži dokaze i činjenice. Ma otkud bi ih uzeli? Naše opsežne veze sa svim zemljama regiona u različitim sferama razvijaju se na apsolutno transparentan način, one su potpuno u skladu sa normama međunarodnog prava. Rusija takođe nastavlja da odigrava važnu ulogu u procesu postkonfliktnog pomirenja i stabilizacije. Očigledno je da se to nekome ne sviđa, jer predstavlja prepreku ostvarenju sebičnih interesa od strane nekih međunarodnih igrača koji bi ovaj deo Evrope želeli da pretvore u arenu geopolitičke konfrontacije i time stvore nove linije podele. Otuda i spekulacije o “malignom uticaju”. Dakle, očigledni su ne samo nespretni napori da se ocrni politika Rusije na Balkanu već i pokušaji prikrivanja sopstvenih ružnih planova.
Pročitajte još: