Jerevan: Imamo dokaz o prisustvu turskih specijalaca u Karabahu

Jermenija je izjavila da ima informacije o učešću turskih specijalnih snaga u borbenim dejstvima u Karabahu.
Sputnik

Kako je saopštila pres-služba Državnog tužilaštva Jermenije, Jerevan ima „činjenične podatke“ koji to potvrđuju.

Od početka zaoštravanja situacije u Karabahu Turska je izražavala svoju podršku Azerbejdžanu, ali je više puta isticala da ne učestvuje u sukobu.

Tužilaštvo je dodalo da su informacije dobijene u okviru krivičnog postupka pokrenutog „o pokretanju agresivnog rata protiv Jermenije i Arcaha (Karabaha), grubih kršenja međunarodnog humanitarnog prava, teških zločina protiv mira i bezbednosti čovečanstva“.

Takođe je navedeno da su, prema dobijenim informacijama, još od avgusta 2020. godine pripadnici specijalnih jedinica Oružanih snaga Turske održavali kurseve intenzivne borbene obuke za azerbejdžanske vojnike.
Azerbejdžan: Spremni smo za primirje, ali Jermenija mora prva da spusti oružje

Tužilaštvo dodaje da je od 3. septembra u Azerbejdžanu upućen poziv rezervistima koji su „počeli da prolaze borbenu obuku u različitim jedinicama Oružanih snaga Azerbejdžana“. Dodaje se i da su od 21. septembra „rezervisti i jedinice regularne vojske Azerbejdžana bili raspoređeni na kontakt liniji i u noći 27. septembra dobili naređenje danapadnu borbene položaje Arcaha u svim pravcima, koristeći sve vrste naoružanja dostupnih Oružanim snagama Azerbejdžana“.

U saopštenju Tužilaštva se dodaje da su od sredine septembra u gusto naseljenim azerbejdžanskim naseljima i neupadljivim mestima bili raspoređeni artiljerijski sistemi. Tužilaštvo Jermenije navodi da su „ovi sistemi izvršavali borbene zadatke“.

Sukob u Nagorno-Karabahu

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.

Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan međusobno su počeli da se optužuju da ga druga strana nije ispoštovala.

Pročitajte još:

 

Komentar