Iguman Sava: Ideja „kosovske baštine“ - novi politički koncept i nove podele

Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić smatra da otvaranja teme „kosovske kulturne baštine”, kako je to učinjeno na festivalu „Mirdita“ u Beogradu nanosi štetu međunacionalnim i međuverskim odnosima na Kosovu i Metohiji i ne doprinosi pomirenju. On je dodao da se na taj način promoviše novi politički koncept baštine koji stvara nove podele.
Sputnik

On je na Fejsbuku napisao da su kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji.

Ocenjuje i da su pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktna posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KiM.

Napominje da ne želi da obeshrabruje kulturnu saradnju između kosovskih Albanaca i Srba, ali dodaje da pored lepih izjava u Beogradu, nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije se ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu.

Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte, podsetio je Janjić.

„Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje „kosovske baštine“, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo“, smatra Janjić.
Protest zbog održavanja festivala „Mirdita dobar dan“: Prisutne jake policijske snage /foto/

Zato, navodi on, može da se govori isključivo o „baštini na Kosovu“, jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe, prenosi Tanjug.

On je rekao da su nakon 20 posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije.

„Sve to zahteva jače mere institucionalne zaštite i fizičke bezbednosti svetinja SPC koje su više puta oružano napadane nakon završetka oružanog konflikta, a mnoge još leže u ruševinama neobnovljene ili samo delimično obnovljene“, navodi Janjić.

SPC, ističe, ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KIM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite naše baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka.

„Zato pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno u Briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora gde, kako je ocenio, imamo neposredno iskustvo u ovim problemima“, zaključio je.

Pročitajte još:

Komentar