Knjiga „Pesme srpskim svetima u Ruskoj crkvenopojačkoj umetnosti od 16. do 19. veka“, u kojoj su pesme srpskim svetima iz Rusije, zapravo je svedočanstvo o kulturno-istorijskim, duhovnim i crkvenim sponama između dva bratska naroda i dve sestrinske pravoslavne crkve.
Srpski svetitelji blago ruske crkve
Prva tri muzička zapisa u rusku crkvu ulaze krajem 14. veka, kada je naš narod pod Turcima bio u izuzetno teškom položaju. Preuzimanje pojanja srpskim svetim govori o tome koliki je u tom trenutku bio značaj koji je Srpska pravoslavna crkva imala za svoju braću u Rusiji.
„Kultovi srpskih svetih ulaze u ruski crkveni kalendar tokom velike bogoslužbene reforme, kada oni sa studijskog tipika prelaze na jerusalimski bogoslužbeni ustav. Mi smo taj ustav primili mnogo ranije, 1319. godine. Menjajući ustav i knjige posredstvom svojih monaha, pre svega na Svetoj Gori, ali i na Balkanu, u srpskoj i bugarskoj crkvi nalaze gotove slovenske prevode. Tada su se naši jezici mnogo manje razlikovali, pa su mogli da ih koriste za dalji rad na svojim bogoslužbenim knjigama“, objašnjava Raškovićeva.
Posle Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, naša sagovornica je postdiplomske studije klavira završila na Državnom konzervatorijumu „Glinka“ u Nižnjem Novgorodu, gde je završila i doktorske studije iz muzikologije, bavila se srpskom i ruskom crkvenopojačkom tradicijom.
Usavršavanje je nastavila na Državnom konzervatorijumu u Sankt Peterburgu, a sada na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde odnedavno ima zvanje naučnog saradnika, piše drugu doktorsku disertaciju o kultu srpskih svetih u ruskim bogoslužbenim knjigama.
Rusi prepisuju od Srba
Rusija je veliko prostranstvo, a njeni muzeji i arhivi jednako su prostrani. Bilo je potrebno 10 godina i puno snage da sakupi, obradi i iznese na svetlo dana ove rukopise, dragoceni materijal koji ima nacionalni značaj.
Našoj javnosti je do početka njenog rada bilo poznato svega nekoliko ruskih rukopisa koje niko nije znao da dešifruje, Ana Rašković je umela.
„Kad držite u rukama nešto što je pisano pre 600 godina, a svesni ste da je vaš narod u to vreme grcao pod otomanskom imperijom, bila su zabranjena bogosluženja, uništavane knjige, to je neverovatan osećaj. Menjali smo bogoslužbeni jezik zato što su nam knjige uništavane. Sa druge strane, videla sam koliko je jedna draga nam sestrinska crkva poštovala naše kultove, tad kao da se čitav moj život stekao u toj jednoj tački, kao da je sve dobilo smisao“, priča nam Raškovićeva.
Ona dodaje da su službe pisane u 13. i 14. veku u srpskim zemljama zapravo biseri srpske srednjovekovne književnosti. To je služba Svetom Savi Teodosiju Hilandarcu, tropar iz službe Svetom Simeonu, koji je takođe pisao Teodosije, tu je služba Svetom Arseniju, Svetom Danilu Pećkom, služba Svetom kralju Milutinu, Svetom Danilu Banjskom i služba Svetom knezu Lazaru nepoznatog Ravaničanina.
Turski genocid nad srpskom kulturom
Prepisivali su ih monasi najvećih ruskih manastira, koji su u to vreme imali status današnjih najprestižnijih univerziteta, a to su, između ostalih, čuvena Trojice-Sergijeva Lavra i Uspenjski hram Moskovskog Kremlja. Službe srpskim svetima prevođene su i u carskim prepisivačkim radionicama u Moskvi u vreme Ivana Groznog, zatim u Kirilo-belozerskom manastiru, a stigli su i do svetinja na dalekom severu Rusije, kao što su Solovjetski i Antonije Sijski manastir.
„Dosta ima potcenjivanja našeg naroda, zato što mi ne umemo da cenimo ono što imamo, a i ne znamo šta imamo. Ovi zapisi popunjavaju istorijsku prazninu koju su ostavili vekovi turkokratije. Mi smo doživeli genocid, uništenje kulture veoma velikih razmera, nismo ga ni sada svesni. Najstariji zapis u Hilandaru je stihira iz službe Svetom Savi sa kraja 14. veka, a onda praktično do kraja 18. veka nema ničega sa Hilandara. A gde su zapisi iz Srbije? Četiristo godina ovih rukopisa koji su sa neumske prevedeni na savremenu notaciju, iz koje može da peva svako, bilo da je profesionalac ili amater, mislim da to ipak ima neku istorijsku težinu“, kaže Raškovićeva.
Vatikan čuva pesme o srpskim svetiteljima
Projekat je iznela sama, nije imala podršku nijedne institucije iz Srbije i Rusije. Koštalo je mnogo novca, ali i vremena, kaže, uložila je veliku žrtvu, u Rusiji je nailazila na različita ograničenja zbog strogih pravila u njihovim institucijama.
„Možete dnevno da pregledate pet rukopisa. Nisam osoba koja ima veliku moć ubeđivanja, mislim da me je Božja ruka vodila, ne znam kako bih inače ovo postigla sama. Ljudi su mi davali i po 40 rukopisa. Za ovih deset godina pregledala sam preko 2.000 ruskih rukopisa, to jeste impozantna cifra, ali je pre svega jako veliki uzorak materijala, to sa punim autoritetom mogu da kažem. Obradila sam skoro 300 knjiga u kojima se pominju srpski sveti.“
Ova skromna devojka velikog znanja radi kao profesor klavira u jednoj Osnovnoj muzičkoj školi u Beogradu i to joj je, kako kaže, bolna tema, jer njeno znanje u zemlji koju voli i za koju se angažovala nije adekvatno ocenjeno.
„Ono što je benefit, imam veliki letnji i zimski raspust, pa sam mogla da radim na prikupljanju i obradi pesama srpskim svetima“, kaže.
U svom istraživanju Ana Rašković stigla je i do Vatikana, gde se takođe čuvaju pesme srpskim svetima, važne za hrišćane, a posebno pravoslavne, svuda u svetu.
Knjige sačuvali i Beli Rusi
Bežeći pred Turcima sa naših prostora posle reforme patrijarha Nikona, staroverci su sa sobom nosili bogoslužbene knjige, isto su radili i Rusi posle Oktobarske revolucije. Pesme koje slave Svetog Savu i Svetog kneza Lazara, tako su sigurno dospele i do arhiva velikih gradova Evrope.
Naša sagovornica je ubeđena da ih čuva i Američka kongresna biblioteka. Želja joj je da ih sve sakupi, jer je reč o neprocenjivom blagu srpskog naroda.
„Nadam se da će neko prepoznati koliko je ovo važno, zahvalna sam jako, ali pomalo i tužna što je štampanje knjige pomogla jedna američka fondacija iz Vašingtona. Nije imao ko drugi. Gostovanje na Sputnjiku je prva srpska promocija knjige, a nadam se skoroj i u Sankt Peterburgu“, kaže Ana Rašković.
Ona je i autor više od četrdeset studija i tekstova o crkvenom pojanju i duhovnoj muzici, kojom se bavi i praktično, kao pojac, horski pevač i crkveni dirigent.