Nema ljudskosti bez prirode: Pola veka „bistre” umetnosti Božidara Mandića

„Decentrirana belina”, „Umrežavanje”, „Premeštanje vode”, „Politika nevinosti” i „Umetnost cepanja drveta” segmenti su programa kojim će Božidar Mandić 24. oktobra u Muzeju savremene umetnosti obeležiti 50 godina svog avangardnog rada u umetnosti.
Sputnik

U Parku skulptura Muzeja savremene umetnosti, u okviru događaja „Progonjena umetnost” Mandić, poznat po stavu da nema ljudskosti bez prirode, održaće predavanje o pola veka svog kreativnog rada - od prve izložbe „Jedno veče zvano veče” 1970. godine na „Tribini mladih” u Novom Sadu.

Posle dijaloga s publikom uslediće zajednički događaj „Skulptura glasovima”.

„Progonjena umetnost” je omaž Đorđu Markoviću Koderu, Ljubomiru Miciću, Ljubiši Jociću i Vladanu Radovanoviću.

Nema ljudskosti bez prirode: Pola veka „bistre” umetnosti Božidara Mandića

Od Tribine mladih do Porodice bistrih potoka

Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) završio je automehaničarski zanat, igrao fudbal u klubovima FK Vojvodina i Slavija, radio različite fizičke poslove i samostalno se obrazovao.

Početkom sedamdesetih godina 20. veka pripadao je avangardnoj sceni koja se okupljala oko „Tribine mladih” u Novom Sadu.

Sa Vladimirom Mandićem 1970. osnovao je umetničku grupu „Smrdljivi Bil i kompanija”, koja je pokrenula vlastitu likovnu akademije u šupi.

Učestvovao je u performansima novosadskog konceptualnog kruga.

Posle napuštanja umetničke prakse, od sredine 1972. godine, živi u gradskoj komuni „Intima” u Teslinoj ulici broj 18 u Novom Sadu.

Nema ljudskosti bez prirode: Pola veka „bistre” umetnosti Božidara Mandića

Komuni pripadaju između ostalih i Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Peđa Vranešević, Laslo Kerekeš, Mirko Radojičić, Slavko Bogdanović, kao i prošireni krug umetnika - prijatelja avangardnog senzibiliteta, poput Dejana i Bogdanke Poznanović, Želimira Žilnika, Ota Tolnaija, Tibora Varadija, Judite Šalgo, Vujice Rešina Tucića.

Mandić je 1977. osnovao ekološku komunu „Porodica bistrih potoka” u zaseoku Brezovica, podno planine Rudnik, koja spada u pionirske tačke povratka prirodi.

Njena dejstva su alternativna, a dom je otvoren i usmeren ka opstanku.

Ona je, kako ističe Mandić, malo živilište u kojem se neguju elementi duše i ljudskosti.

Nema ljudskosti bez prirode: Pola veka „bistre” umetnosti Božidara Mandića

Ekologija, humanizam i kultura

U „Porodici bistrih potoka" razvija se emocionalnost i zagrljajnost, a tri njena osnovna elementa su ekologija, humanizam i kultura.

Sprovodeći koncept nenasilnog prosvetiteljstva „Porodica bistrih potoka" živi realnu utopiju ostvarenja ostrva na kom se, u okviru borbe za planetu i pojedinca, suprostavlja globalizaciji, tehnologiji, napretku i profitu.

Mandić je objavio 25 knjiga, realizovao dvadesetak samostalnih izložbi i režirao isto toliko pozorišnih predstava.

„Porodica bistrih potoka" od 2002. godine organizuje Festival alternativnog pozorišta ŠUMES (Šumski susreti), a od 1993. komuna dodeljuje i nagradu intelektualcima koji se bore za prirodu.

Komentar