Ovi testovi će, za razliku od postojećih IgM, IgG i PCR, pokazivati rezultate već za pola sata i neće se plaćati. Doktori polažu velike nade u njih, jer otkrivaju antigen koji napada organizam i vrlo je precizan, pogotovo u prvih tri do pet dana od pojave simptoma bolesti.
„Brzi antigenski testovi su precizni 96-97 odsto, oni su visoko senzitivni, izuzetno dobri, mnogo jeftiniji nego PCR i s njima možemo da sprovedemo pravo rano otkrivanje i smanjimo rizik zaražavanja. Kliničarima će takođe puno da znače jer će ljude bez problema moći da pripreme za operaciju ili drugi tretman u non-kovid sistemu. Moramo da mislimo na hronične pacijente“, kaže za B92.net epidemiolog dr Branislav Tiodorović.
Brzi testovi će se uzimati brisom iz grla i nosa, što je i za pacijente bolji komoditet u odnosu na vađenje krvi.
Prema rečima dr Tiodorovića, Srbija je donacijom dobila između 30.000 i 50.000 testova, ali nam treba mnogo više.
„Biće ih po celoj Srbiji. Neće niko morati da dolazi u Beograd da bi se testirao. Biće ih najpre po zavodima, kovid ambulantama i na Institutu za mikrobiologiju, gde će besplatno biti testirani oni za koje se sumnja da su zaraženi. Kada uradimo validizaciju, onda ćemo da ih nabavljamo i za domove zdravlja, za testiranje na granicama, a moći će i privatno da se rade, ali to će privatnici naplaćivati“, dodaje epidemiolog.
Testovi na virus korona prilično tačni, ali daleko od savršenog
Do sada su u upotrebi bile dve glavne vrste testa. Prvi je test lančane reakcije polimeraze reverzne transkripcije ili RT-PCR. Ovo je najčešći dijagnostički test koji se koristi za identifikaciju ljudi koji su trenutno zaraženi SARS-KoV-2. Deluje otkrivanjem virusne RNK u ćelijama osobe - najčešće sakupljene iz nosa.
Drugi test koji se koristi naziva se serološkim testom ili testom na antitela. Ovaj test proučava krv osobe da bi utvrdio da li su oni stvorili antitela za virus korona. Ako test pronađe ova antitela, to znači da je osoba zaražena i stvorila antitela kao odgovor.
Neki testovi za virus korona tačni su samo oko 70 odsto, kaže za „Konverzejšen“ profesor biologije Morin Feran na Tehnološkom univerzitetu u Ročesteru.
Šta čini medicinski test „tačnim“?
Tačnost medicinskog testa određuje se merenjem dve stvari: osetljivosti i specifičnosti.
Osetljivi test će tačno identifikovati obolelog. Osetljivi test pouzdano pokazuje one koji su pozitivni. Ako je test osetljiv na 90 odsto, ispravno će identifikovati 90 odsto onih zaraženih – koji su stvarno pozitivni. Međutim, 10 odsto zaraženih i testiranih ljudi dobilo bi lažno negativan rezultat – oni imaju virus, ali test će pokazati da nemaju.
Specifičniji test će tačno identifikovati ljude koji nisu zaraženi. Mere specifičnosti ispravljaju negativne strane.
Klinička osetljivost RT-PCR testova kreće se od 66 do 80 odsto. To znači da će skoro svaka treća zaražena osoba koja se testira dobiti lažno negativne rezultate.
Osetljivost meri pozitivnu tačnost, specifičnost meri negativnu tačnost.
Potrebne su jedna do dve nedelje da pacijent proizvede antitela na virus, pa možda neće biti dovoljno antitela u krvi koja bi mogla da se otkriju serološkim testom ako je uzet prerano nakon infekcije. To takođe znači da ovi testovi ne bi trebalo da budu glavni test koji se koristi za dijagnozu nekoga sa trenutnom infekcijom, kaže Feran.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, moguće je da trenutni testovi na antitela mogu unakrsno da reaguju sa drugim humanim virusima korona, što rezultira lažno pozitivnim rezultatima.
Još jedna stvar koja ne ide naruku tačnosti postojećih testova jeste to što asimptomatski ljudi i oni sa blagim simptomima mogu proizvesti manje antitela na virus nego bolesnije osobe. Zbog toga serološki test koji može precizno da otkrije antitela kod teško bolesnih pacijenata može biti manje u stanju da identifikuje pacijente sa manje antitela u krvi. Slično kao i RT-PCR testovi, ovo bi rezultiralo lažnim negativnim nalazima.