Vedar miholjski dan nad Umkom, beogradskim prigradskim naseljem sa oko 5.000 stanovnika na desnoj obali Save. Narod pošao u nabavku, ali ne za predstojeću Svetu Petku (27.oktobra) ili Svetog Luku (31.oktobra), već za svakodnevne potrebe.
U ovom naselju, kao i u ostatku Srbije, najčešća slava je Sveti Nikola (19. decembar). Tada se kolač u Crkvu Preobraženja Gospodnjeg nosi u nekoliko termina, kako bi se svim domaćinima osvetilo žito i blagosiljali hleb i vino. Tako je bilo pre epidemije, a sa pojavom korone ovo pravilo je uvedeno i za manje slave, kako bi se smanjio broj ljudi na jednom mestu.
Slava su sveća, kolač i žito – ne moraju gosti za trpezu
Oca Milana, paroha umčanske, ili što bi lokalci rekli, umljanske svetinje, zatekli smo u povratku sa misije svećenja vodice uoči velikih praznika koji su pred nama. Od velikog umora nije bio raspoložen za fotografisanje, ali nas je ugostio u svom domu i rekao šta savetuje svojim parohijanima pred obeležavanje krsnog imena:
„Slava je sveća, kolač i žito, i savetujem ih da to treba da imaju i da sveštenik dođe da sveti vodicu. Žene mese kolač, a ako neće da ga donose, mogu samo žito. Zatim ih savetujem da dolaze u manjem broju da možemo da ih rasporedimo. Iako su Sveta Petka i Sveti Luka manje slave, bar u mojoj parohiji, pri mojoj crkvi Hram Svetog Preobraženja na Umci, savetujem ljude da dođu i uveče, pa i tad sečem kolače i žito ko hoće da donese, kako bi se rasporedili da nas bude što manje“.
Otac Milan sam saziva vernike za svećenje vodice, ali ovu službu vrši samo kod onoga ko to želi. Upitan šta će biti kada na red dođu Aranđelovdan i Nikoljdan, koji su puno masovniji, kaže nam da to zavisi od epidemiološke situacije, kao i da će poštovati sve što kažu domaćini, državna i crkvena vlast.
Njegova slava je Lazareva subota, pa je ove godine zbog policijskog časa proslavio samo sa budućom snajkom, sinom teologom i popadijom. Zbog toga naglašava da je važno da se ispoštuju sva pravila kako bi se sačuvalo zdravlje koje je na prvom mestu.
Umčani odustaju od gostiju
Mama malog Teodora, Jovana Petrić pošla je sa sinom u šetnju. Priča nam, dok hodamo osunčanim sokakom, da trenutno ne razmišlja o slavi, jer do Svetog Nikole ima još vremena, ali da najverovatnije ove godine neće biti gostiju.
„Nismo definitivno odlučili da li ćemo slaviti sa gostima. Trebalo bi da se dogovorimo i sa svekrom i sa svekrvom, ali najverovatnije nećemo praviti gužvu pošto imamo i starije osobe u porodici i bebu od devet meseci. Najverovatnije ćemo slavu obeležiti u krugu porodice, uz slavski kolač, sveću i uz žito“, kaže Jovana.
Ona dodaje da je već trebalo da ide kod prijatelja na Miholjdan, ali da su oni odlučili da ove godine neće imati goste, a takođe i njen stric neće slaviti Đurđic zbog korona virusa.
Ljiljanu Vranić zatičemo sa unucima u parku. U njenoj porodici nije bilo zaraženih kovidom 19, i to pravda revnosnim ponašanjem u poštovanju mera, ali i srećom, s obzirom na to da svi koriste gradski prevoz i kreću se među ljudima.
„Slavim Đurđevdan, nisam slavila ni u maju, a ne verujem ni da ću na proleće ako bude ovakva situacija. Na slave ne idem, kao ni na slavlja“, kaže nam ona dodajući da joj nije svejedno zbog ovonedeljnih rekorda u broju novoobolelih.
Peče se i rakija
Đurđija Popović vraća se iz nabavke. Sa maskom na licu nam govori da se zna šta je slava - žito, kolač i sveća. Ove godine obeležiće je samo sa decom, jer ne bi da rizikuje. Kaže nam da je puno ljudi iz njenog okruženja odlučilo isto, tako da pored toga što neće imati goste, neće ići ni kod drugih.
Miloje Radovanović razgovara sa svojim prijateljem Petrom o tome kako njihov drug odbija da posluša savete lekara i „vodi svoju politiku“ ali ne u vezi sa kovidom već sa - visokim pritiskom.
Miloje nas odvodi do „vesele mašine“ koja upravo završava sa izbacivanjem poslednjih kapi lozovače. On takođe slavu neće slaviti kao prethodnih godina, pa nam se čini da možemo da zaključimo da širenju virusa na Umci neće pogodovati ovaj vid okupljanja - jer ga neće ni biti.
„Obeležićemo slavu samo u krugu porodice, nas četvoro, petoro. To je isključivo zbog korone, a i da nije bilo korone, ove godine bi bilo tako jer sam izgubio brata. Smatram da je korona nešto što je još nepoznato. U porodici se isključivo pridržavamo onoga što propisuje Krizni štab. Mislim da sve ono što pričaju drugi nema nikakvu osnovu“, smatra Radovanović.
Nema gužva u pečenjarama
Nada Terzić sa kesama u rukama i pogledom iznad maske potvrđuje da slavu ove godine neće slaviti kao ranije.
„Sveti Nikola mi je slava, ali neću slaviti. Mislim, slaviću u krugu porodice, ali goste neću imati. Ipak treba voditi računa. Vidite da ja i napolju nosim masku, a kamoli u prevozu i u zatvorenom. A to ne poštuju svi, pogotovo srednjoškolci i mladi. Verovatno se mi stariji više plašimo“, izgovara Nada kroz smeh.
I pečenjare potvrđuju izjave meštana Umke, pa nam iz jedne kažu da je za Miholjdan poručeno najmanje mesa u njihovoj istoriji. Kako tvrde, i oni koji su poručivali pečenje kupovali su po par kilograma:
„Sve je to na manju količinu, jer ljudi uglavnom ne slave. Obično se obeležava porodično, sa manje ljudi, tako da je samim tim i znatno manja potražnja“.