Stručnjaci upozoravaju da bi scenario „obojene revolucije“ u Moldaviji mogao da bude realizovan odmah posle predsedničkih izbora, zakazanih za 1. novembar. U trci je osam kandidata, a glavni rivali za mesto šefa države su aktuelni predsednik Igor Dodon, koji se smatra proruskim i bivša premijerka Maja Sandu, koja je proevropski orijentisana.
„Ovde postoji jedinstvena kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora, koja je karakteristična za postsovjetski prostor Moldavije i Kirgizije. Stalna unutarpolitička nestabilnost, slaba državnost, mnoštvo sukobljenih interesnih grupa koje konkurišu za tu teritoriju između Istoka i Zapada, uz aktivne pokušaje da se Moldavija uvuče u sferu uticaja NATO-a i Evropske unije i uz aktivnosti američkih i rumunskih specijalnih službi na njenoj teritoriji. Zbog toga je scenario ’obojene revolucije‘ u Kišinjevu posle drugog kruga predsedničkih izbora, a možda i posle prvog, više nego verovatan“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Nosovič.
On je naveo da, prema prognozama, prva runda možda neće odrediti pobednika, te da Dodon, koji ima za cilj približavanje Rusiji u okviru Evroazijske ekonomske unije, i Maja Sandu, koja se smatra glavnom prozapadnom političarkom zemlje, mogu ući u drugi krug. Ankete pokazuju da Dodon ima veću podršku građana, ali nedovoljnu da bi se sve rešilo u prvom krugu.
SAD skovale plan za „obojenu revoluciju“
Direktor Obaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin je upozorio da SAD pripremaju revolucionarni scenario i za Moldaviju, te da nastavljaju da se mešaju u unutrašnje stvari prijateljskih država Moskve, duž ruskih granica. Prema njegovim rečima, scenario „obojene revolucije“ može se realizovati nakon predsedničkih izbora u toj zemlji. Razlog je nezadovoljstvo Vašingtona trenutnim šefom države Igorom Dodonom, koji podržava konstruktivne odnose sa državama ZND, uključujući Rusiju.
Američki Stejt department naredio je svojoj ambasadi u Kišinjevu da, ako Dodon bude ponovo izabran, ohrabri opoziciju da organizuje masovne proteste posle izbora i zahteva poništavanje rezultata glasanja. Prema podacima ruskih tajnih službi, američke diplomate takođe pokušavaju da ubede moldavske bezbednosne snage da se ne mešaju u moguće ulične proteste i da odmah „pređu na stranu naroda“, a postoje i indicije da se grupa američkih specijalista za „obojene revolucije“ sprema za ulazak u Moldaviju.
Mnogi moldavski eksperti takođe govore o mogućim pokušajima državnog udara u toj zemlji. Maja Sandu, koja vidi zemlju kao deo porodice EU i podržava ideju ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom, već je optužila vlasti za pripreme falsifikovanja rezultata izbora i pozvala je svoje pristalice da se pripreme za proteste.
Nosovič, međutim, smatra da u slučaju Dodonove pobede na izborima, njegove pristalice neće dozvoliti protivnicima da dovode u pitanje pobedu njihovog predstavnika.
„Igor Dodon je prošle nedelje govorio o tome da se priprema scenario za„ obojenu revoluciju“... Ako izađu na ulicu pristalice Dodona i pristalice Maje Sandu može doći do sukoba između dve strane, a čak je moguć i scenario uličnog gerilskog sukoba“ na ulicama Kišinjeva“, smatra politikolog.
Amerika stvara žarišta u blizini ruskih granica
Eksperti ističu da destabilizacija postsovjetskog prostora ima sve znake planirane i koordinisane kampanje za slabljenje Rusije stvaranjem žarišta na obodu njenih granica, a da su SAD jedina zemlja na svetu koja ima dovoljno resursa i motiva da organizuje takvu kampanju.
Posle raspada Sovjetskog Saveza u mnogim bivšim republikama je stvarano tlo za političke zavere, pobune, revolucije... To se dešavalo u Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji, Moldaviji, Jermeniji, Belorusiji i drugim ruskim susedima.
Sada, kada je Amerika na pragu predsedničkih izbora, Stejt department i američke specijalne službe igraju na sigurnu kartu - slabljenja Rusije i drugih geopolitičkih protivnika – ili, bolje rečeno, pokušaja slabljenja.
Drugim rečima, destabilizacija duž ruskih granica deo je kampanje za obuzdavanje i podrivanje ekonomskih, političkih i tehnoloških mogućnosti zemlje.
Eksperti objašnjavaju da Rusija svojim postojanjem, nezavisnošću, veličinom i resursima, predstavlja pretnju globalnoj dominaciji SAD i to je razlog što u blizini njenih granica stalno izbijaju tenzije, ratovi, nemiri, revolucije, ali istovremeno i ističu da je Rusija jedini igrač u Evroaziji koji može da parira SAD, a da je njen nacionalni interes obezbeđivanje mira i stabilnosti na ruskim granicama.