Azerbejdžanske lepotice obukle vojničko odelo ─ spremne da se bore za Karabah /foto/

Azerbejdžanske lepotice iz šou biznisa su obukle vojne uniforme i saopštile da su spremne da rizikuju živote i odu na front u Karabah.
Sputnik

Glumica Parvin Abijeva je u intervjuu za Sputnjik priznala da je od početka sukoba u Nagorno-Karabahu nekoliko puta bila na liniji fronta. Odlučila je da zajedno sa svojim kolegama podrži azerbejdžanske vojnike.

„Nikada se nisam plašila da rizikujem. Imam 30 godina i svake godine sam maštala da nam se naše zemlje vrate. Konačno, moj san se ostvaruje. Ako bude potrebno, spreman sam da odem na prvu liniju fronta i pružim pomoć našim vojnicima", rekla je Abijeva.

Razi Alijeva koja ima titulu „Mis Azerbejdžana-2017“ je izjavila da svaki dan želi samo jedno, a to je kraj sukoba oko Nagorno-Karabaha. Nikada nije bila na liniji fronta, ali ako je potrebno, spremna je da ode. Manekenka se svakodnevno moli za zdravlje azerbejdžanskih vojnika i čeka pobedu.

Pevačica Mina Husein je već nekoliko puta učestvovala u akciji „Pomoć vojnicima“.

„Spremna sam da rizikujem svoj život zbog zemlje. Mnogo puta sam bila na liniji fronta, tako da ne osećam nikakav strah. Ne znam da pucam, ali mogu da pružim medicinsku pomoć našim vojnicima. Svako od nas se moli za pobedu. Istovremeno doživljavamo i radost, i tugu zbog smrti naših vojnika. Nažalost, ne postoji rat bez gubitaka", rekla je Husein.

Pevačica Gjunaj Ibrahimli smatra da su izvođači dužni da moralno podrže azerbejdžanske vojnike. Za ovo je, prema njenim rečima, potrebno objaviti još patriotskih projekata, kompozicija, klipova koji bi ohrabrili vojsku.

Sukob u Nagorno-Karabahu

Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.

U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja. 

Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.

Pročitajte još:

Komentar