Ovo nije prva objavljena lista poginulih jermenskih vojnika u Nagorno-Karabahu i nije poznato koliko će ih još biti. Posebno teško čitanje tih spiskova pada starijim osobama. Nije da se smrt pedesetogodišnjih ratnika lakše prihvata, ali kada odlaze oni koji nisu proživeli život ili su tek napunili dvadeset godina, to boli drugačije. A velika većina ubijenih u sadašnjem ratu je rođena početkom 2000-ih godina, neko godinu dana ranije, neko dve godine kasnije.
Svako ko ima nekoga ko se bori na prvoj liniji fronta, živi u uverenju da ime njegovog sina (brata, prijatelja, oca, majke) neće biti na spiskovima poginulih, a ako iznenada bude, onda je verovatno greška. Nekoliko takvih grešaka sprečava da umre poslednja nada.
Tako je saopšteno da je poginuo Gevorkjan Arut Sagatelovič, 24 godine. Ispostavilo se da nije ubijen, već samo ranjen. Kakva radost oca i majke.
A onda su stigle nove informacije. Armija Karabaha je saopštila da je deset jermenskih vojnika, čija su imena bila na spiskovima poginulih koji su objavljeni 12. i 13. oktobra, živo. Dobre vesti, od čijih ponavljanja postaje lakše, zato navodimo imena onih koji su „rođeni po drugi put“: Artur Arakeljan (20 godina), Akop Akopjan (19 godina), Zarzand Barsegjan (38 godina), Vagram Ovanisjan (37 godina), Gevork Manukjan (25 godina), Armen Amirdžanjan (29 godina), Išhan Aslanjan (32 godine), Misak Safarjan (42 godine), Ajk Akopjan (30 godina) i Artur Minasjan (39 godina).
Eh, da je više takvih grešaka.
Enciklopedija o ratu u Arcahu
U međuvremenu, na inicijativu ministarstava spoljnih poslova Jermenije, Karabaha i Nacionalne akademije nauka Republike Jermenije, u toku su radovi na enciklopediji„Rat u Arcahu: 1988-1994“, koja će pružiti detaljne informacije o bitkama, kao i o partizanskom pokretu. Građani se pozivaju da „saopšte imena koja nisu na spiskovima, kako bi se pamtili svi koji su herojskom smrću umrli u borbi za slobodu i nezavisnost svoje otadžbine“.
U vreme kada su ovi radovi tek bili na početku, imena sedam hiljada žrtava su već bila objavljena u novinama na jermenskom i ruskom jeziku. Broj raste.
Tokom godina pokreta u Karabahu i nezavisnosti u Jermeniji se pojavio svoj „Besmrtni puk“. Iako, u stvari, Jermena koji su poginuli tokom rata u Karabahu ima, nažalost, više od jednog puka.
Najpoznatija fotografija koja je simbol trenutnog rata je artiljerac Albert Ovanisjan koji puca iz topa na neprijatelja. Fotograf je uspeo da prikupi sve u jedan kadar: bes, neustrašivost, snagu duha. U međuvremenu, broj poginulih u ovom ratu raste.
Pročitajte još: