Stefan je profesor fizičkog vaspitanja, iz Danilovgrada je, a radi kao trener u Budvi, gde je i upoznao ženu svog života Tijanu Mijanović, arhitektu iz Trebinja.
Kroz Prizren u crnogorskoj nošnji
Kaže da o venčanju u Bogorodici Ljeviškoj sanja već deset godina, od kada odlazi na Kosovo i Metohiju. Mladoženja je član „Bratstva Sveti Arsenije“ iz Danilovgrada, ali i humanitarnih organizacija koje pomažu Srbe na Kosovu i Metohiji. Obilazeći enklave stigao je i do Prizrena.
„Bio sam očaran lepotom Ljeviške i tom pričom, tužnom sudbinom naše velike svetinje, zato sam poželeo da dam svoj mali doprinos njenoj obnovi, a ona može biti obnovljena samo ako je otmemo od zaborava. Ako budemo često dolazili i molili se u njoj“, kaže Stefan.
Nevesta je bila oduševljena predlogom. Odmah nakon građanskog venčanja u opštini Budva, seli su u kola, pa preko Skadra na auto-put do Prizrena.
Želju da se venča u crnogorskoj narodnoj nošnji ovaj mladi čovek vidi kao poštovanje tradicije od koje nijedan Srbin ne može pobeći. Kaže da je odrastao na Njegošu i „Gorskom vijencu“, na pričama o kralju Nikoli i oslobođenju Kosova i Metohije.
„Red je bio da to uradim, znajući i da je moj plemenik serdar Janko Vukotić posle viševekovnog turskog ropstva prvi upalio sveću u Dečanima, sveću koju su monasi ugasili kad su Turci okupirali ove prostore. Ne treba nikoga da čude reči Ive Andrića, koji je rekao da je sve što se u ovim brdima rađalo, dolazilo na svet sa refleksom kosovske krvi. Toliko smo mi Crnogorci emotivno vezani za Kosovo i Metohiju“, objašnjava tridesetjednogodišnji mladoženja.
On dodaje da će ga slika šetnje kroz Prizren, dok je sa Tijanom prilazio crkvi, pratiti do kraja života. Svatovi su već čekali ispred hrama, njihovi prijatelji koji su došli iz Crne Gore, ali i Srbi koji su se vratili u Prizren.
„Kad smo prilazili, aplaudirali su, emocije su me sustigle, osećao sam se kao da hodam po nekom korzou, kao Knez Mihajlovom, kroz Budvu ili Danilovgrad, tako sam se osećao. Svi su nas gledali, možete da zamislite kako izgleda kad u crnogorskoj nošnji šetate kroz Prizren. Ne znam da je neko to uradio u poslednjih 20 godina“, kaže Stefan Tatar.
Aplaudirao i Albanac
Aplaudirali su gosti, a sa njima i policajac, Albanac koji čuva Ljevišku. Oduševljen prizorom, tražio je da se fotografiše s njima i dao dozvolu da se trenutak ovekoveči i sa trobojkom.
Albanski ekstremisti iskoristili su upravo taj momenat i kasnije napravili incident ispred Ljeviške. Stefan objašnjava da je zastava bila razvijena svega deset sekundi, samo zbog fotografisanja.
Venčao ih je starešina hrama otac Đorđe Stefanović, a posle venčanja svatovi su prvo otišli na Festival srednjevekovne muzike u manastir Svetih arhangela, a zatim u Veliku Hoču, gde je kod jednog od srpskih domaćina organizovana svečana večera.
Svatovi kroz celo Kosovo
„Ujutro smo bili na liturgiji u manastiru Zočište, uzeli smo blagoslov od igumana i pomolili se pred moštima Svetih Kozme i Damjana, nakon toga smo otišli u Dečane da se poklonimo Svetom kralju, zatim u Pećku patrijaršiju i nazad u Crnu Goru“, priča nam mladoženja.
On dodaje da organizacija venčanja u carskom gradu na Bistrici nije bila laka zbog korone, morali su da urade testove, a plan o velikoj svadbi sveo se na petnaestak prijatelja, jer gosti iz BiH, kao i oni iz Rusije nisu mogli da dođu.
„Nisu stigli zbog problema sa vizama, jer njihove države nisu priznale takozvano Kosovo. Možda je i bolje tako, nego da je obrnuto“, kaže Stefan.
On i Tijana očekuju još puno razloga za slavlje i okupljanje, proslava prve godišnjice braka u Prizrenu je izvesna, ali će, kaže, on doći i ranije, trenutno je angažovan oko prikupljanja novca za gostoprimnicu manastira Draganac.
„Ovaj naš intimni trenutak ima još jednu simboliku, drago mi je što smo nakon pada režima plamen slobode iz Crne Gore doneli na Kosovo i Metohiju. Plan nam je da svoje potomke krstimo na Kosmetu“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik Stefan Tatar.