Broj upravo pokrenutih individualnih kotlarnica u Srbiji premašuje milion, na zagađenje utiču i vozila starija od 10 godina koja niko ne može da prebroji, a industrijskih postrojenja i stočnih farmi koje emituju štetne gasove u našoj zemlji ima više od dvesta.
Aerogazađenje konstantno se beleži u dva grada, Smederevu i Boru, koje, pored lošeg vazduha vezuje još jedna činjenica, ulaganje u industriju investitora iz Kine.
U Smederevu i Boru zagađenje vidljivo golim okom
U Smederevu je zagađenje postalo vidljivo i golim okom, građani su izašli na ulice, sada čekaju da im se obrate nadležni iz Ministarstva za zaštitiu životne sredine i predstavnici Narodne Republike Kine, žele trajno rešenje.
Pogoni u topionici bakra u Boru zaustavljeni su na nekoliko meseci, dok se ne stvore uslovi za proizvodnju bez aerozagađenja. I Borani traže trajno rešenje.
Jedan od njih je Živan Živković, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji. Ceo radni vek posvetio je istraživanju metalurških procesa, do danas je objavio 180 radova u vodećim svetskim časopisima, koji su citirani više od 1300 puta.
Šta država prvo mora da uradi
Profesor Živković za Sputnjik kaže da je osnovno pitanje da li država želi da poštuje zakone koje je donela ili ne, a Zakon o zaštiti životne sredine je veoma jasan.
U njemu piše i šta treba da radi lokalna samouprava ako se nivo opasnih čestica podigne iznad dozvoljene granice, pre svih o tome bi trebalo bi budu obavešteni građani, posebno o nivou osnovnih zagađivača, sumpor - dioksida i PM 10 čestica.
"Ako sam na ulici, moram to da znam, ako je 125 mikrograma po kubnom metru, moj život je ugrožen, moram da se sklonim. Ako dođe do 500 mikrograma, onda je potrebno upozorenje građanima, jer je to već koncentracija koja je ozbillno opasna po zdravlje. Diže se uzbuna, oglašava sirena, u selima bije seosko zono. Naravno to se nikada nije desilo, niti će se desiti u Boru", kaže Živković.
On dodaje da lokalni političari ovu jasnu odredbu zakona vide kao plašenje naroda, a ne kao poštovanje Zakona o zaštiti životne sredine. Upravo zbog te činjenice gradonačelnik Bora se nedavno našao i pred sudom, građani su ga tužili, jer nisu upozoreni na opasnost.
Zašto je Bor postao opasan po život
Izgradnjom nove topionice problem zagađenja u Boru je rešen, od 2015. do 2018. godine ovaj grad je imao najčistiji vazduh u Srbiji. Međutim, kada su Kinezi preuzeli posao, već u prvh devet meseci zabeležen je kontinuirani rast PN 10 i SO2, a vlasnici su se držali teze da nisu jedini zagađivači. Istraživanje našeg sagovornika obara ovu teoriju.
"Uzeo sam avgust kad toplana ne radi, ljudi su na odmorima, manja gustina saobraćaja, a Bor sa manje od 40 hiljada stanovnika nema puno automobila. Kad se uporedi sa koncentracijom od 2016, danas je mnogo, mnogo gore što se tiče SO2 gasa. Što se tiče PM 10 čestica, one idu iznad 50 mikrograma po metru kubnom, do 300, čak i do 500. U tim česticama je enormno povećana količina arsena, koji je kancerogen. Na godišnjem nivou, srednja vrednost je čak 6 nanograma, pazite, ne mikrograma u metru kubnom, to je strašno", kaže Živković.
Konkretan predlog brzog rešenja
Naš sagovornik objašnjava da se u opasnosti kojoj su izloženi građani Bora i Smedereva, a to nisu jedini gradovi u svetu sa ovim problemom, radi vrlo konkretan korak. Država pravi novi, poseban dogovor sa investitorima, donosi Akcioni plan za sprečavanje zagađivanja okoline.
"Gradonačelnik je pokrenuo tu proceduru. Iako Institut za rudarstvo i metalurgiju svakodnevno meri i šalje mesečne izveštaje opštini, angažovana je firma iz Beograda da napravi taj plan. U januaru je bila javna rasprava kojoj sam prisustvovao, svi smo se smejali. Oni su analizirali zagađenje od 2005. do 2010. i na osnovu toga pričali bajkovitu priču. Da je na tu temu moj student pravio seminarski rad, oborio bih ga".
Na Akcioni plan primedbe je stavilo i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, dalo je i preporuke kako treba da izgleda, da se mere ne odnose na trajno vreme, već na hitnu intervenciju, kada zagađenje pređe određenu granicu, mora da se alarmira i odmah nešto uradi.
Kinezi probijaju kapacitet
Profesor Živković dodaje da oni koji budu pravili novi Akcioni plan moraju da isprate još dve važne činjenice. Da bi napravio bakar, Bor proizvodi koncentrat iz svojih izvora na tri lokacije, ali to za sadašnji kapacitet prerade nije dovoljno, pa se koncentrat uvozi.
"Ako u njemu ima dosta šetetnih materija, pre svega arsena, nikla, žive, cena mu je niža. Tako možete da kupite koncentrat koji ima mnogo bakra, ali i mnogo štetnih materija, po vrlo niskoj ceni. Ako ga ne prerađujete u svojoj topionici, već na drugom mestu, to je ekonomski jako povoljno za stranog investitora, jer ne truje svoj narod, već tuđi", kaže naš sagovornik.
On dodaje da je očigledno da investitor "tera" kapacitet više nego što treba, da je to ključni problem koji država mora da reši, i podseća da građani Smedereva takođe strahuju zbog uvoza rude iz Turske nepoznatog sadržaja, koja zbog lošeg skladištenja prekriva njihova dvorište i njive.
Živković upozorava da u zagađenju Bora postoji još jedan problem, od opasnih gasova pravi se sumporna kiselina, a njeno tržište je ograničeno.
"Kada napunite rezervoare sumpornom kiselinom, a nemate kome da je prodate, šta onda radite, puštate je u atmosferu".
Iako je u slučaju crnog praha u Smederevu država najavila mogućnost krivičnih prijava protiv investitora, to se nije desilo, iako se incident ponovio.
Ministarstvo da pokaže mišiće
U Boru su sudske kazne i plaćene, ali u odnosu na profit, reč je o zanemarivim ciframa.
„Oni mogu da plaćaju kazne, ali nije rešenje u plaćanju kazni, to je dobro za budžet, ali loše za građane, jer vazduh ostaje zagađen“, kaže za Sputnjik stručnjak za ekološku politiku Srbije, profesor Darko Nadić sa Fakulteta političkih nauka.
On se slaže sa profesorom Živkovićem da Srbija ima dobre zakone, ali da je kontrola njihovog sprovođenja loša. Kaže da krupni politički interesi utiču na pitanje zaštite životne sredine, ali i okolnosti, u poslednjim slučajevima, korona.
„Političari jedva čekaju da skrenu ovo pitanje sa glavnog koloseka, iako je ono u rangu epidemije korone. Problemi su urgentni, Ministarstvo mora da pokaže mišiće. Ove dve fabrike moraju stalno da se obilaze, da se razgovara i pregovara. Država sada treba da radi krizni PiAr, da se uvede još viši stadijum komunikacije između javnosti i institucija, ali nama je uvek nešto preče od svega toga“, kaže Nadić.
On dodaje da je poseban problem to što Srbiju muči građanska apatija po pitanju ekologije, na proteste u zagađenim gradovima dolaze ljudi iz drugih, plaše se da će ostati bez posla.
„Na sreću ima i onih koji su se probudili. Primer su građani koji su polupali cevi mini-hidro elektrana. Sa Pravnog stanovišta, to jeste ekološki terorizam, sprečava se nasilje nad prirodom, ali izgleda da je to jedini način da se neke stvari reše“, kaže Nadić.
Oba sagovornika Sputnjika sigurni su da železara u Smederevu i topionica u Boru rade iznad projektovanog kapaciteta. Ne veruju da će probleme rešiti Akcioni plan ili nekakav sporazum između Srbije i Kine, sve dok ambasadorka te zemlje pokazuje za njega više interesovanja od Republičke ekološke inspekcije.