Sarkisjan je objasnio da je svojevremeno Jermenija „obustavila“ proces priznavanja nezavisnosti Karabaha kako ne bi „zakomplikovala“ pregovarački proces o rešavanju situacije.
„To jest, jermensko nepriznavanje nezavisnosti povezano je samo sa činjenicom da jermenska strana želi da to pitanje reši mirnim pregovorima. To je tunel. A ako na kraju ovog tunela postoji svetlost – svetlost konačnog mirnog rešenja problema Nagorno-Karabaha, onda možemo još malo da pričekamo. A ako ne bude svetla, to jest, ako bude jasno da Azerbejdžan, uz podršku Turske, ni na koji način neće krenuti putem pregovora, onda će, naravno, Jermenija priznati nezavisnost Karabaha... Zaista bih voleo da se svetlo na kraju tunela ne ugasi“, rekao je Sarkisjan u intervjuu za list „Komersant“.
Jermenski presednik naglasio je da se Jerevan protivi reformi pregovaračkog formata o rešavanju situacije u Nagorno-Karabahu, a još više uključivanju Turske kao posrednika.
„Ona (Turska) otvoreno podržava Azerbejdžan, čini to vrlo grubo i, u principu, već je strana u sukobu. Moramo pregovarati sa Turskom kao stranom u sukobu, a ne kao posrednikom. Turska vojska i njihova tehnika učestvuju u tim operacijama (azerbejdžanske vojske). Turski dronovi svakodnevno operišu u planinama. Turski vojni avioni svakodnevno lete“, rekao je Sarkisjan.
On je dodao da je Jermenija na nivou ministarstava odbrane i spoljnih poslova pitala NATO da li je Alijansa davala saglasnost za korišćenje svog naoružanja u Nagorno-Karabahu.
„Moramo dobiti objašnjenje da li je rukovodstvo alijanse dalo Turskoj zeleno svetlo da se bavi onim čime se sada bavi. Ne radi se samo o F-16 (Jerevan tvrdi da je ovaj lovac oborio jermenski avion Su-25). Glavna turska bespilotna letelica – „Bajraktar“ – svakodnevno se intenzivno koristi ne samo na frontu, već i protiv civila. To je proizvod NATO-a – njegovi pojedini elementi napravljeni su u različitim zemljama NATO-a, od Austrije do Kanade“, objasnio je Sarkasjan.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
Pročitajte još: