Na Južnom polu je toplo
Zemljina kora je pokretna i ploče se pomeraju za nekoliko milimetara svake godine. Stari granitni masivi kontinenata uranjaju na dubinu 30-40 kilometara. Smatra se da je to rezultat magme koja je prodirala u mladu zemljinu koru, vremenom se hladila, nastale su ploče i tanki delovi koji su sadržali mnogo silicijuma su isplivali. To se dogodilo približno pre tri milijarde godina, smatraju naučnici iz Velike Britanije i Norveške, koji su proučavali odnos izotopa rubidijuma i stroncijuma u uzorcima kontinentalnih stena.
Da li je moguće da se ponovo dešava isto?
Naučnici iz Francuske i Australije smatraju da su pronašli zakržljali kontinent u Indijskom okeanu. To je arhipelag Kergelen na granici sa Južnim okeanom – najizolovanije mesto na planeti. Njegova ostrva su nastala od bazaltske lave. Postoji jedan čudan detalj koji se odnosi na to da je to kompleks alkalnih stena sienita uz koji prirastaju kontinenti.
Naučnici su potvrdili da je stapanje sienita u Kargelovskom arhipelagu počelo pre 11 miliona godina i trajalo do 3,7 miliona godina. Geološka struktura podseća na kontinentalni plutonijum – veliki magmatski masiv, kao što su Hibinske planine na Koljskom poluostrvu u Murmanskoj oblasti.
Unutrašnji jaz
Drugi način formiranja novih kontinenata je raspad starih. Na planeti ima nekoliko takvih primera. Najpoznatiji je Veliki istočnoafrički rov koji je dug 3.000 kilometara. On se formirao odvajanjem dela zemljine kore od Afrike. U rovu su česti zemljotresi i aktivnost vulkana. Tako su se razdvojile Afrika i Južna Amerika pre više od 100 miliona godina. Između njih se formirala tanka bazaltna kora – Atlantski okean. Naučnici smatraju da će se novi kontinent pojaviti za 10 miliona godina.
Izgubljen mlad kontinent
Novi Zeland i Nova Kaledonija se nalaze u Južnom okeanu istočno od Australije, međutim naučnici ih nikada nisu smatrali jednim kontinentom. Zašto? Naučni dokazi iz 19. veka ukazuju da su to nadzemni delovi samostalnih kontinenata. Čak su 1995. godine predložili da se nazove Zelandija. Zelandija ispunjava sve kriterijume kontinenta. Prvo, visok je, podiže se sa okeanskog dna na visinu oko 1.000 metara, pritom je 95 procenata kopna ispod vode.
Drugo, veoma stare metamorfne stene koje čine platforme i stare planinske masive kao što je Ural, tamo nisu našli. Najstarije stene su iz kambrijskog perioda, stare oko 500 miliona godina. Debljina kore ispod Zelandije je 10-30 kilometara. U okeanima je maksimum sedam kilometara. Pored toga, Novi Zeland je jasno odvojen od Australije okeanom, odnosno nemaju neku geološku vezu.
Pročitajte još: