Ivanu Ikiću nagrada „Roberto Roselini” u Kini

Srpski reditelj Ivan Ikić osvojio je nagradu “Roberto Roselini” na 4. Međunarodnom filmskom festivalu „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ u kineskom gradu Pinjau.
Sputnik

Nagrada mu je pripala za režiju filma „Oaza“ koji je premijarno prikazan i nagrađen na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu. Istu nagradu u Kini je pre dve godine na ovom festivalu dobio Ognjen Glavonić za film „Teret“.

Posebna čast ime Roberta Roselinija

Film „Oaza", po scenariju i u režiji Ivana Ikića, svetsku premijeru imao je na „Danima reditelja“ u Veneciji, a u Pinjau je prikazan u okviru takmičarske selekcije „Pritajeni tigar“, koja predstavlja prve ili druge filmove koje su autori snimili izvan Azije.

„Posebna mi je čast što nagrada nosi ime Roberta Roselinija i što je ove godine na festivalu prikazana retrospektiva jugoslovenskih filmova iz šezdesetih godina koji su izuzetno uticali na mene i moj rad, a koji su prvi put prikazani u Kini. Marko Miler, umetnički direktor festivala, bio je naš prvi gledalac tada još uvek nezavršenog filma i njegova podrška i poziv na festival su bili veliko ohrabrenje da smo na pravom putu. Pre nego što je zajedno sa proslavljenim kineskim rediteljem Žija Žang-Keom osnovao festival u Pinjau, Marko Miler je bio dugogodišnji selektor Festivala u Veneciji i on je bio spona koja na neki način, u mom slučaju, povezuje ova dva festivala i ove dve nagrade”, izjavio je Ivan Ikić za Sputnjik.

Film „Oaza“ je upravo u Pinjau imao premijeru u Aziji, a osvojena nagrada podrazumeva i novčani iznos od 10.000 dolara koje će Ikić moći da iskoristi za razvoj svog sledećeg filma.

„Mene posebno raduje što su u žiriju u Pinjau bili kineski filmski umetnici i što film komunicira sa publikom u Kini podjednako kao i sa publikom u Veneciji. Kada su osnivali festival u Pingjau, Žija Žang-Ke i Marko Miler  su imali ideju da približe zapadnu i kinesku kinematografiju i da otvore jedan prostor za razmenu između različitih kultura.  Ta njihova inicijativa se na primeru ‘Oaze’ pokazala veoma potrebnom i neophodnom. Ona otvara nove perspektive međusobne komunikacije u autorskoj kinematografiji koje do sada nisu postojale”, istakao je Ikić.

Ljudi širom sveta prepoznaju talenat junaka filma 

Priča Ikićevog filma „Oaza” odvija se u Domu za decu i mlade ometene u razvoju i u središtu je ljubavni trougao između dve devojke i jednog mladića.

Autentičnosti doprinose štićenici Doma za decu i mlade „Sremčica” Valentino Zenuni, Tijana Marković i Marijana Novakov koji igraju glavne uloge u filmu.

„Junaci mog filma kao korisnici ustanova socijalne zaštite su pod posebnim merama zbog pandemije od početka marta tako da se jedina naša komunikacija odvija putem socijalnih mreža i veoma mi je žao što su onemogućeni da neposredno dožive susret sa publikom. Nadam se da će se to uskoro promeniti. Uloge koje su ostvarili u filmu su plod njihovog velikog truda i talenta koji ljudi širom sveta prepoznaju i izuzetno je važno za njih da imaju priliku da to sami dožive”, rekao je Ikić.

U filmu, koji je koprodukcija Srbije, Holandije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Francuske, igraju i profesionalni glumci Maruša Majer, Goran Bogdan i Draginja Voganjac.

„Film se trenutno prikazuje na festivalima u Montrealu, Bergenu i Bogoti, zatim će u narednih mesec dana biti na festivalu El Gouna u Egiptu, Kotbusu, Zagrebu... Uskoro će film imati i premijeru pred domaćom publikom”, najavio je reditelj Ivan Ikić.

Ivanu Ikiću nagrada „Roberto Roselini” u Kini

Filmovi iz šezdesetih pred kineskom publikom

Pored projekcije „Oaze“, na festivalu u Kini je priređena i retrospektiva srpskih klasika pod nazivom „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film”.

Kineska publika je imala priliku da pogleda devet ostvarenja iz šezdesetih godina prošlog veka: „Dvoje“ (1961) i „Tri“ (1965) Aleksandra Saše Petrovića, „Kapi, vode, ratnici“ (1962) Vojislava Kokana Rakonjca, Živojina Pavlovića i Marka Babca, „Čovek nije tica“ (1965) i „Nevinost bez zaštite“ (1968) Dušana Makavejeva, „Devojka“ (1965) i „San“ (1966) Mladomira Puriše Đorđevića, „Povratak“ (1966) Živojina Pavlovića i „Praznik“ (1967) Đorđa Kadijevića.

Retrospektiva „Novi jugoslovenski film – Srpski novi film“ je projekat na kome su Međunarodni filmski festival „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i Filmski centar Srbije radili protekle dve godine.

Filmski centar Srbije je priredio ovu retrospektivu na poziv Žije Žang-Kea, osnivača Međunarodnog filmskog festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i poznatog reditelja i scenariste. Koncept i izbor filmova sačinili su umetnički direktor festivala Marko Miler i Miroljub Vučković iz Filmskog centra Srbije.

Dizajn postera za retrospektivu nadahnut je filmom „Čovek nije tica“ Dušana Makavejeva.

Nakon novog ruskog filma (Andrej Tarkovski, Nikita Mihalkov, Andrej Končalovski) i indijskog filma iz 70-ih godina (Satjadžit Rej, Šijam Benegal), ovo je treća retrospektiva u okviru festivala „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“.

Festival u Pinjau dobio je naziv po slavnom filmu Anga Lija „Pritajeni tigar, skriveni zmaj“ i održava se u komplesku unutar istorijskog središta grada, u protstorima rekonstruisane fabrike dizel motora.

Komentar