„Znate da je odluka da se ide u pravcu izgradnje nuklearne elektrane – odluka bugarskog parlamenta“, rekla je ona, odgovarajući na pitanje voditelja da li će Sofija postepeno odustati od realizacije projekta.
Ministarka je rekla da se nastavlja procedura odabira strateškog investitora, u kojoj učestvuju: ruska kompanija „Rosatom“, francuska kompanija „Framatom SAS“, američka „GE Stim Pauer“, „Kineska nacionalna nuklearna korporacija“ i „Korejska korporacija hidro i nuklearne energije“.
„Sada je proces usporen s obzirom na krizu sa kovidom 19 i putnih ograničenja“, rekla je ona.
Kritike na račun „Balkanskog toka“ i nuklearke
Petkova je prokomentarisala i reči pomoćnika državnog sekretara SAD Frensisa Fenona, koji je oštro kritikovao „Balkanski tok“ i „Belene“ i oba projekta povezao sa ruskim interesima. Tokom sastanka sa diplomatom, ona mu je objasnila razliku između „Turskog toka“ i „Balkanskog toka“, koji se realizuje na teritoriji Bugarske i predstavlja proširenje sistema za prenos gasa od granice sa Turskom do granice sa Srbijom. Kako je rekla, odluka o realizaciji „Balkanskog toka“ doneta je zbog toga što je Bugarska izgubila tranzit gasa.
„Projekat 'Balkanski tok' se razvija samo na teritoriji Bugarske i nema nikakve veze sa projektom 'Turski tok'. Ako i postoji neko ko gubi od 'Turskog toka', to je Bugarska. Izgubili smo tranzit gasa zbog Turske“, rekla je Petkova i dodala je zbog toga što se dogodilo neophodno realizovati „Balkanski tok“.
Prema njenim rečima, ne bi trebalo da bude sankcija zbog „Balkanskog toka“, jer Bugarska realizuje projekat u skladu sa potrebnim zahtevima.
Podsetimo, američki diplomata je ranije izjavio da je projekat „Turski tok“ za Rusiju instrument uticaja, a da je tehnologija izgradnje nuklearne elektrane „Belene“ toliko zastarela da je ni sami Rusi ne koriste.
S tim u vezi, prošle nedelje je Bogomil Mančev, šef nevladine organizacije „Bulatom“ koja okuplja eksperte u oblasti nuklearne energije, izjavio da je američka kritika nuklearke „Belene“ bila politički motivisana. On je podsetio da je 2012. godine zemlja morala da prekine projekat zbog pritiska Sjedinjenih Američkih Država.