Zbog pretnji prištinskih zvaničnika da se pitanje Zajednice srpskih opština neće naći za pregovaračkim stolom Beograda i Prištine, dijalog je već odložen, a prema najavama iz kabineta kosovskog premijera Avdulaha Hotija, Priština neće prihvatiti dodatne pregovore o uspostavljanju ZSO, „već će poštovati obaveze postignutog sporazuma, koje su potom regulisane odlukom ustavnog suda“.
Kosovski predsednik Hašim Tači je nakon posete Briselu i Vašingtonu izjavio da je i jednima i drugima jasno rekao da je pitanje dijaloga između Kosova i Srbije ušlo u novu fazu i da treba da bude samo jedna tačka dnevnog reda — ona o uzajamnom priznavanju između Kosova i Srbije, a zatim tek ostala pitanja.
Sa druge strane, predstavnici Srba sa Kosova i Metohijenajavili su da će napustiti prištinske institucije ako Priština jednostrano odluči da ne ispuni, pred EU potpisanu, obavezu o formiranju ZSO.
Posle burnih poruka, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak boravi u Prištini, nakon čega će doći u Beograd, a prema rečima visokog zvaničnika EU upoznatim sa procesom pregovora, Lajčak se za ovu posetu odlučio upravo u nameri da odblokira pitanje Zajednice srpskih opština.
Brisel neće dozvoliti luksuz propasti pregovora
Upitan da li su zahtevi prištinskih vlasti znak da je došlo do propasti pregovora pod okriljem EU, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun kaže da Brisel neće dozvoliti taj luksuz da razgovori između Beograda i Prištine u ovoj fazi propadnu.
„Sada se očekuje snažna diplomatska aktivnost Brisela, odnosno prvenstveno Lajčaka, da pokuša da približi stavove dve strane kako bi se razgovori nastavili. Problem naravno jeste u Prištini, jer oni ne samo da ne žele da se na dnevnom redu nađe pitanje formiranja ZSO, već sada po izjavi Tačija vidimo da oni žele da se na prvo mesto stave razgovori o, kako oni kažu, međusobnom priznanju, što znaju da Beograd svakako neće prihvatiti. Time postoji jasna namera Prištine da se zapravo onemogući nastavak razgovora, ili da se bar odloži na određeno vreme“, ukazuje Drecun.
On dodaje da je interesantna Hotijeva izjavada će se ZSO formirati, ali u skladu sa odlukom takozvanog ustavnog suda. To za nas, kako kaže, nije prihvatljivo, jer insistiramo da se ZSO formira odmah i to sa svim nadležnostima koje su predviđene Briselskim sporazumom.
„Mislim da će tu Lajčak sada pokušati da vidi da li je moguće postići napredak, jer je potpuno jasno da bez formiranja ZSO nema nastavka razgovora i nema njihovog završetka. Beograd ne može da prihvati da priča o Zajednici bude sastavni deo tog eventualnog sveobuhvatnog sporazuma, već formiranje ZSO mora da bude korak ka postizanju eventualnog sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji“, smatra Drecun.
Prema njegovom mišljenju, Brisel je i te kako zainteresovan da održi vođstvo u razgovorima između Beograda i Prištine i nešto će morati da učini po pitanju ispunjenja obaveza o ZSO. Da li će i kakve mere osim ove šatl diplomatije primeniti, to ćemo videti, zaključuje on.
Albanci kupuju vreme
Nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović kaže za Sputnjik da je odbijanje formiranja ZSO od strane prištinskih zvaničnika posledica njihove navike da ne poštuju pravila civilizovanog i demokratskog sveta, jer to za njih ne važi.
Kako kaže, prištinski političari i dalje čekaju i kupuju vreme u kome bi oni želeli da neko drugi završi posao za njih, a da oni ponovo ne ispune ništa od svojih obaveza.
Čović ukazuje da Albanci sa KiM nisu preterano kreativni i da uvek primenjuju istu taktiku. Prvi segment te taktike je kreiranje problema kako bi se skrenula pažnja sa neispunjenja potpisanih obaveza i kupilo vreme u očekivanju „da će neko drugi da im servira to što traže na nekom srebrnom poslužavniku“. Tako je, podseća, bilo sa uvođenjem taksi u novembru 2018, a sada je to najava skupštinske rezolucije o zabrani formiranja ZSO.
„U ovom slučaju stvari se odugovlače u nadi da će Džo Bajden doći na vlast i da će tada Amerika i Nemačka pritiskom i ucenama zaokružiti njihovu državnost. Drugi deo njihove taktike je stalna pretnja nasiljem. Svaki put kada bi da izbegnu da sprovedu neku svoju obavezu zaprete nasiljem prema Srbima i ostalim nealbancima. Ovog puta je pretnja nasiljem povezana i sa početkom rada Specijalizovanog veća, koje pokušavaju maksimalno da diskredituju dosijeima. Vidite kako se međunarodni faktor u tome ponaša — miruju, ćute, ništa nisu uradili“, ukazuje Čović.
Priština direktno ponizila EU
On ističe da je Priština odbijanjem da sprovede svoje obaveze iz Briselskog sporazuma direktno ponizila EU i prema njegovom mišljenju, potpuno obesmislila nastavak pregovaračkog procesa:
„Ovaj proces je, što je Lajčak i sâm priznao, dodatno obesmišljen time što Evropa nema ništa da ponudi Srbiji. Ali ta ista Evropa i taj isti Lajčak istovremeno nastavljaju da insistiraju da se Srbija odrekne svojih nacionalnih interesa. Ovim se direktno opravdano dovodi u pitanje bilo kakva svrsishodnost nastavka bilo kakvih daljih razgovora.“
Upitan da li će najnovija poseta Lajčaka doneti promenu stava po pitanju ZSO, sagovornik Sputnjika kaže da i ako se napravi pomak, on neće biti iskren. To će, kako kaže, biti podmetnuto kukavičje jaje, jer kako je i sâm Lajčak izjavio, put Srbije u Evropu je uslovljen dijalogom što, prema Čovićevoj analizi, ukazuje na poruku da nema ulaska Srbije u EU ukoliko ne prizna nezavisnost tzv. Kosova.
Govoreći o međunarodnoj zajednici kao garantu tih preuzetih obaveza, Čović se pita kakav je kredibilitet EU koja je garant Briselskog sporazuma kada Albanci ne sprovode nešto što je dogovoreno pre sedam godina, a to je Zajednica srpskih opština.
„Videli smo kako ih je EU sankcionisala po pitanju taksi. Sve oni to rade zajedno, to je jedno veliko pozorište, lutkarsko, gde se oni koji pomeraju konce lutkama nalaze van ovog regiona. Znate šta, vađenje na nekakav ustavni sud, to je smešno i to je nedopustivo. Iz prostog razloga što je po Bečkoj konvenciji međunarodni sporazum koji je potpisan u Briselu pravno obavezujući. Kakvo vađenje ustavnim sudom i ne znam šta još. Veoma je specifičan trenutak i moramo da budemo izuzetno oprezni“, upozorava sagovornik Sputnjika.
Oprez sa kukavičjim jajima i nagaznim minama
Čović dodaje da i pored svega onoga što je potpisano u Vašingtonu, u sporazumima Beograda i Prištine ima veoma velikih zamki. Kako ilustruje, tu ima potencijalnih kukavičjih jaja i nagaznih mina i Beograd mora da bude mudar u njihovom sprovođenju.
On zaključuje da Albanci sa KiM uporno permanentno nastavljaju da slede i sprovode stari kurs zaokruživanja kosovske državnosti i to je razlog zbog kog mi moramo da budemo posebno oprezni u vezi sa svim sporazumima.
„Sada će biti pritisak da se po svaku cenu proba ako ne do kraja godine, onda do kraja prvog kvartala iduće, da se potpiše nekakav sveobuhvatni, pa još pravno, pa još i obavezujući sporazum. A kakav je Briselski sporazum, on nije pravno obavezujući? Kako možete da potpisujete neki novi sporazum, a da prethodnih četrdeset i kusur u kojima je garant bila međunarodna zajednica nisu sprovedeni. To treba da pričamo javno i otvorenih očiju“, naglašava on.