„Uzgojem lavande se bavim sedam godina, naučio sam da je priroda nepredvidiva i ne prašta greške, a i da ne čeka ni na koga. Priroda me je naučila i da ništa ne ostavljam za sutra“.
Ovim rečima Branko Švonja (28), diplomirani ekonomista iz Novog Sada, gde i živi, a svakodnevno odlazi na polja lavande u Bukovcu kod Kamenice, počinje svoju priču uzgajivača lavande, što mu je od ove godine postalo osnovno zanimanje, prenosi portal Plodna zemlja.
„Početna ulaganja za pripremu zemlje, sadni materijal i sadnju iznosio je 7.000 evra, po hektaru“, priča za portal Plodna zemlja Branko.
Ulaganje se isplati posle četiri-pet godina
Očekivanja su bila da se investicija isplati posle četiri-pet godina. Na više parcela uzgaja tri sorte: lavandula x intermadija „budrovka“ i „groso“, koje su hibridne sorte i prirodnu sortu lavandula angustifolija. Njegova majka je poreklom iz Dalmacije, gde se ovo lekovito bilje uzgaja, a Branko je imao želju da proizvodnju organizuje i u Srbiji.
„Uvezao sam organski rasad. Polje koje sam sadio za ručnu obradu sadio sam sa razmakom između redova od 160 centimetara, a između biljaka na 50 centimetra. Polja koja sam sadio za mašinsku obradu sadio sam na razmaku između redova od 200 centimetara, a između biljaka na 50 centimetara. Što se tiče broja biljaka po hektaru, on se razlikuje od sadnje, i iznosi od 7.000 do 10.000 komada“, ističe Branko Švonja.
Šta je važno u prvoj godini
U startu, kada nije raspolagao sa dovoljno informacija u ovoj lekovitoj biljci, susreo se sa početničkim greškama.
„U prvoj godini, najvažnija su pored sadnje i zalivanja zaštita od korova. Od početka proleća do kraja jeseni neophodno je da se njiva čuva od korova, što za mene znači, da za svaki obilazak polja nosim motiku sa sobom. Od januara do decembra, glavna obaveza uzgajivača jeste da prati razvoj žbunova, da ih orezuje i drži njivu čistu od korova“.
Tražnja za lavandom u porastu
Sve tri sorte koje uzgaja imaju primenu u industrijama hemije, kozmetike i farmacije. Tražnja za lavandom u svetu je u porastu, a prema nekim podacima, raste za šest odsto svake godine.
Posle berbe lavanda se prerađuje, a prerada ima dva pravca koje diktira tržište, odnosno kupac. Sveža biljka se ili suši i pravi suvi cvet ili destiluje i proizvodi eterično ulje. Svaki žbun u proseku trebalo bi da donese oko 1,5 kilogram sveže biljke za preradu, dok je prinos oko 150 litara ulja po hektaru. Branko isključivo prodaje lavandu kao prerađenu sirovinu ili u vidu proizvoda kao što su mirisne sveće, sapuni, mirisni jastučići ili bočice punjene čistim eteričnim uljem od 10 ml čija je cena 190 dinara bez PDV po komadu.
Računica
Inače litar eteričnog ulja od lavande košta 7.080 dinara bez PDV-a. Da bi se napravila litra potrebno je oko 65 kilograma sveže lavande. Od jednog kilograma sveže lavande dobije se oko 160 grama suvog cveta. Kilogram suve lavande košta 820 dinara bez PDV-a.
„Trenutno uslugu prerade obavlja Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a u planu mi je da napravim svoj preradni centar. Što se tiče kooperacije, već imam svoje partnere koji se bave istim poslom kako i ja. Kao u svakom poslu zarada zavisi od tržišta i samih kupaca, naravno da je nešto veća margina zarade kada se lavanda prodaje kao gotov proizvod, ali ono nosi dodatni rizik jer iziskuje dodatna ulaganja, nasuprot prodaje sirovine koja služi za dalju preradu“, ističe Branko.
Dobra za san, protiv glavobolje i lepu kožu
Iako se suočava sa stalnom borbom protiv korova, a i nesavesni posetioci u želji da naprave zanimljive fotografije gaze zasade, Branko kaže da ga glava ne boli niti ga muči nesanica. To je dokaz da lavanda, za koju kažu da je odlična ne samo za nesanicu i glavobolju već i umirenje i lepotu kože – deluje.
I na kraju, pitamo Branka, šta za njega znači plodna zemlja…
„Plodna zemlja je svuda oko nas. Ali da bi dala dobar rod, ona iziskuje puno rada, truda, inovacija i odricanja“.