Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas u poslednje vreme je više puta upozorio da bi pandemija virusa korona mogla da izazove dužničku krizu u nekim zemljama. U najnovijem obraćanju je konstatovao da je već evidentno da neke zemlje ne mogu da vrate dug koji su uzele. Zato je pozvao investitore, pa i privatne banke i investicione fondove, da im pomognu.
„Moramo da smanjimo nivo duga. To može da se nazove oprost duga ili otpis“, rekao je Malpas za nemački „Handelsblat“.
Grcali u dugovima i pre korona krize
On je u junu izjavio da su posledice pandemije po svetsku privredu daleko veće od 5.000 milijardi dolara, koliko su pokazale prve procene, kao i po 60 miliona ljudi koji su potonuli u krajnje siromaštvo, čiji će broj biti daleko veći kako se kriza širi. Danas su procene da bi pandemija u ekstremno siromaštvo mogla da gurne 100 miliona ljudi.
Apel za pomoć najzaduženijima je stigao samo nekoliko dana pošto su obelodanjena nova neslaganja u evrozoni koja su produbila ionako veliki jaz između zemalja bogatog severa i prezaduženog juga. Bogati su bili odlučni u stavu da od juna naredne godine, kada ističe rok, neće produžiti život privremenom kovid fondu i dodatnom upumpavanju novca u privrede prezaduženih članica evrozone.
Kada su takve razlike među zemljama koje pripadaju istom bloku, kakav je evrozona, šta se tek može očekivati od ideje o otpisu dugova zemljama u razvoju, ili nerazvijenim?
Sagovornik Sputnjika, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Živanović podseća da je veliki broj zemalja, pre svega iz korpusa nerazvijenog sveta, a ne zemalja u razvoju, bio prezadužen i u krizi duga i neposredno pre ove izazvane pandemijom. Razmišljalo se na koji način da im se dug restrukturira, a ne otpiše.
S druge strane, dodaje on, različiti su i investitori, odnosno poverioci kod kojih su se države zaduživale.
„Ovde je citiran predsednik Svetske banke, a to je institucija koja će u svakom slučaju, ako bude izgleda za tako nešto, otpisati, odnosno prolongirati – restrukturirati postojeće dugove, od slučaja do slučaja. Ti krediti inače jesu sa elementom poklona, njihova kamatna stopa je minimalna, negde se čak i oprašta i verovatno će te zemlje ovde imati najbolju priliku i dobar prijem“, napominje profesor bankarstva.
Otpis duga poslednje rešenje
Druga stvar su, kaže, dve druge grupe poverilaca – Pariski klub i Londonski klub. Preporuka Maplasa da pomognu se odnosila i na njih, ali Svetska banka, kako napominje, nema direktan uticaj na mnoge od tih poverilaca. Na neke iz Pariskog kluba da, ali iz Londonskog kluba gde su čisto privatni poverioci i privatne banke de jure nikakav, a de fakto samo ako zajedno finansiraju neke projekte kao kofinansijeri, objašnjava on. Otuda i njegova ocena po pitanju otpisa duga.
„Sigurno ga neće biti dok postoji bilo kakva šansa da se deo duga ili taj dug vrati. To će biti poslednje rešenje. Dug će biti izbačen na tržište, dobiće neku minimalnu cenu, pa ako neko hoće da kupi, onda će ga se oni na taj način rešiti. Ukoliko su ti dugovi, što je najčešće kada su u pitanju privatne banke članice Londonskog kluba, direktno usmereni na kompanije, videće se perspektivna rentabilnost takvih projekata, otplatni kapacitet i verovatno će se ići na produženje roka“, smatra Živanović.
Nisu isto Svetska banka i Londonski klub
Pariski klub je, već, nešto drugo. Tu, kako objašnjava, učestvuju i vlade mnogih zemalja koje su u nekakvim regionalnim savezima, tu su i članice EU, i tu će se već naći institucionalna rešenja, a verovatno i neka pojedinačna vaninstitucionalna. S obzirom na to da se posredstvom poverilaca Pariskog kluba finansiraju zemlje u razvoju, ali i članice EU čije su privrede iskazale probleme, on je uveren da ćemo se još, kao i do sada, naslušati zahteva za pomoć kakvi su po tradiciji oni iz Španije, Italije...
„Tu će, svakako, doći do produženja rokova, restrukturiranja duga. Razmišljaće se o vrlo ročnim obveznicama, pod pokroviteljstvom Evropske centralne banke, Evropske unije. Ali se i sa tim jednom mora stati da EU, koja nikako ni posle decenije da napusti kvantitativne olakšice i ubacivanje dodatnih stokova novca, ne bi izazvala inflaciju koja bi štetila čitavoj Uniji“, kaže Živanović.
To bi, kako slikovito kaže, bilo previše ulivanja vode u vino, čemu će se usprotiviti finansijski stabilnije i razvijenije članice EU.
Srbija nije tema
Na pitanje šta će uslediti ako država više ne može da servisira dug, on objašnjava:
„Ako je zadužena u Svetskoj banci, ona će gledati da prolongira vraćanje duga, restrukturira ga, nađe institucionalna rešenja, ali i da apeluje kod ova dva kluba da nađe neko olakšanje - i to je to. Ukoliko je dominantna zaduženost u Londonskom klubu, gde su privatni investitori, ići će se na to da se dug izbaci na sekundarno tržište, da se nađe neka njegova realna cena i da se hartija kao takva proda“.
Profesor napominje da svetska ekonomija ide ka modelu da se dugovi rešavaju na samom tržištu i da ne treba isključiti da će neke zemlje manje razvijenog sveta koje su dugo u krizama, doći u situaciju da ponude deo imovine da bi se neki dugovi rešili. On smatra da smo još daleko od toga, ali da će i to rešenje gde će zaduženi dug vraćati iz najboljeg dela svoje imovine jednom doći na red.
Sagovornik Sputnjika napominje da Srbiju ne vidi među onima koji imaju problem duga i da će to tako biti i nadalje i da zbog strukture naše privrede kovid kriza ne može značajnije da je ugrozi.
„Prosto nismo tema, ne spadamo ni u jednu od grupa zaduženih zemalja, a pitanja sa Londonskim i Pariskim klubom su za sada rešena“, ističe Živanović.