Ekstremno siromaštvo znači da osoba živi sa manje od 1,9 američkih dolara dnevno, a ono će tokom ove godine pogoditi izmeeđu 9,1 i 9,4 odsto ljudi na svetu, procene su Svetske banke.
Time se planeta vratila tri godine unazad, kada je ekstremnim siromaštvom bilo pogođeno 9,2 odsto populacije, a procene pre pandemije bile su da će u ovoj godini ekstremnim siromaštvom biti zahvaćeno 7,9 odsto ljudi na Zemlji.
„Pandemija i globalna recesija odvešće još 1,4 odsto svetskog stanovništva u ekstremno siromaštvo. Da bi zaustavile dalji rast siromaštva i vratile se napretku, države će morati za drugačiju postpandemijsku ekonomiju, omogućavajući kapitalu, radnoj snazi i inovacijama da uđu u nove poslove i sektore“, rekao je Dejvid Malpas, predsednik Svetske banke.
Svetska banka procenjuje da bi globalna stopa ekstremnog siromaštva do 2030. godine mogla da se snizi na sedam procenata.
Dok je manje od 10 odsto svetske populacije ispod granice ekstremnog siromaštva, veliki broj ljudi, čak četvrtina stanovništva sveta, živi sa manje od 3,2 dolara dnevno, dok je ispod granice od 5,5 dolara dnevno čak 3,3 milijarde ljudi na planeti, odnosno 40 odsto svetskog stanovništva.
„Trenutni momenat krize je izuzetak. Nikada pre nijedna bolest nije tako brzo postala globalna pretnja kao kovid-19. Nikada pre nije bila tolika disproporcija ljudi koji su najsiromašniji, a žive u državama pogođenim sukobima. Takođe, klimatske promene nastale ljudskom aktivnošću postale su nepredvidive“; zaključuje se u izveštaju Svetske banke.
Pročitajte još:
- Pet scenarija novog svetskog poretka do 2030.
- Opasna kriza u evrozoni: Bogati sever se buni i preti, siromašni jug „na aparatima“
- Svetska banka upozorava: Moguća dužnička kriza