Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“ kaže da ga ni malo ne iznenađuje što je ime turskog predsednika izostalo u zajedničkom apelu, jer je on otvoreno rekao da podržava Azerbejdžan!
Naš sagovornik upozorava da je situacija sa vojnog stanovišta veoma delikatna i ocenjuje da je to tipičan zamrznuti konflikt postsovjetskog prostora. Iako Rusi imaju garnizon u Jermeniji malo je verovatno da će svoje snage direktno angažuju na strani pobunjenih, kako ih Azeri smatraju, jermenskih separatista u Nagorno-Karabahu koji nije deo Jermenije.
Iz brojnih razloga, kaže Trifković, uključujući pre svega ekonomske i energetske, Rusija želi da održi dobre odnose i sa Azerbejdžanom i sa Turskom koja inače bezrezervno podržava Baku.
Komplikuje se rat u Nagorno-Karabahu
Nema međutim, nikakve istorijske, etničke, ekonomske ni kulturne osnove da Nagorno-Karabah bude deo Azerbejdžana, kaže naš sagovornik i dodaje da je jedina osnova odluka arbitrarne volje komunističkih funkcionera kojim su zacrtane republičke granice koje su kasnije proglašene za trajne međunarodne međe.
„Na žalost, iz zapadnih centara moći koji insistiraju na poštovanju tih komunističkih granica nikad nismo dobili valjan odgovor — kako to da su svi elementi totalitarnog nasleđa komunizma delegitimizovani uključujući i ekonomski, socijalni program i obrazovni sistem ali jedna ‘sveta krava’ koje se drže kao pijani plota i za koju neće ni za živu glavu da popuste jeste da se te granice među republikama sada tretiraju nedodirljivo za vek i vekova“.
Trifković smatra da jedini potencijal za veći konflikt na međunarodnom planu postoji između Turske i Rusije, a tu bi naravno Amerikanci zadovoljno trljali ruke bez obzira na ishod novembarskih izbora.
„Činjenica je da bi trajni činovnički aparat Stejt departmenta i Pentagona sa najvećim zadovoljstvom pratio pogoršanje odnosa Moskve i Ankare, jer u odnosima između Vašingtona i Ankare ne cvetaju ruže. Potencijal za veći sukob je manji nego drugde, jer su opcije Rusije za direktnu pomoć Jermenima ograničene činjenicom da samo postoji vazdušni most kao oblik komunikacije”, rekao je on.
Strahuje se da može da se desi i etničko čišćenje
Trifković ne isključuje da ovaj sukob može da dođe i do one krajnje tačke etničkog čišćenja 150 hiljada Jermena iz Nagorno-Karabaha. Na pitanje da li bi međunarodna zajednica dozvolila nešto tako danas, u 21. veku, naš sagovornik kaže da bi voleo da veruje u prevazilaženja određenih oblika ponašanja kao nasleđa prošlog veka.
„Na isti način malo je ko mogao da zamisli 1991. i 1992. na početku raspada Jugoslavije da će se ponoviti prizori i retorika iz 1941. pa se ipak desilo. Nevolje sa tim zamrznutim konfliktima je što oni drže i zamrznute mržnje još uvek aktivno prisutnim i dovoljno je samo da se one otope i buknu punom snagom. Umesto da dođe do nekog procesa prevazilaženja animoziteta netrpeljivosti i kako se to kaže u politikologiji — igre nultog zbira, što znači tvoj dobitak je moj gubitak i obrnuto, da upravo zamrznutost konflikta garantuje da će njihov potencijal da bukne sa novom snagom i žestinom ostati trajno prisutan”, rekao je Trifković.
Pročitajte još:
- Iz minuta u minut – Azerbejdžan: Lider Karabaha teško ranjen; jermenska strana demantovala
- Peskov: Mirovnjaci u Nagorno-Karabahu samo uz saglasnost obe strane u konfliktu
- Pašinjan o ruskim mirovnjacima u Nagorno-Karabahu: O tome samo u okviru Minske grupe