Londonske igre: Britanija objavila „politički rat“ Rusiji i još tri države

Britanska vojska je, ako je sudeći po novoj strategiji koju je promovisao njen prvi čovek, general Nik Karter, rešila da protiv Rusije i drugih država koje naziva „autoritarnim“, ratuje – novim pojmovima. Jedan od njih je „političko ratovanje“.
Sputnik

Britanija, prema Karterovim rečima, treba da iz osnova promeni način razmišljanja kako bi se suprotstavila „autoritarnim protivnicima“, među koje, pored Rusije, spadaju i Kina, Iran i Severna Koreja, koje strategijom „političkog rata“ podrivaju jedinstvo, političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost u ključnim regionima sveta.

„Naši autoritarni protivnici tretiraju strateški kontekst kao trajnu borbu u kojoj se koriste i nevojna i vojna sredstva, koja nisu ograničena nikakvom razlikom između rata i mira“, kaže Karter.

London „politički ratuje“ sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom

Kreiranje nove britanske strategije i njena medijska promocija predstavlja kontinuitet odnosa Velike Britanije prema Rusiji, ocenjuje general Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.

„Britanija, preko SAD, EU, NATO, kreiranja kriza u svetu, obaveštajnih delatnosti i agresivne diplomatije, koristi moći svojih saveznika i drugih naklonjenih država u svetu da ukazuje na Rusiju kao potencijalnu pretnju svetu. Svedoci smo da su minulih godina kreirani mnogi pojmovi koji su danas u svakodnevnoj medijskoj upotrebi, preko kojih se pokušava satanizovati Rusija i njena uloga u Evropi i svetu“, objašnjava on.

Lista osuda koje Britanija kontinuirano upućuje na račun Rusije manifestuje se kroz bombastične medijske naslove i pojmove kao što je „političko ratovanje“.

„Može se reći da su oni izmišljeni da bi zaintrigirali medije i međunarodnu javnost“, smatra Kovač.

Od „malignog uticaja“, preko „hibridnog rata“...

Kovač podseća da je poslednjih godina kreirano nekoliko novih pojmova koji služe kako bi se Rusija optužila kao negativac na svetskoj političkoj sceni. Tako je pojam „maligni uticaj Rusije“ poslužio da se Rusija optuži za mešanje u izborne procese u zapadnoevropskim zemljama i SAD, kao i za podršku „autoritarnim režimima“, kakvim na Zapadu smatraju vlasti u Venecueli i Siriji.

Ovim pojmom se opisuju i optužbe za ubistva novinara i trovanje političkih protivnika, kao i rat u sajber prostoru.

„Sve to dovodi se u kontekst takozvanog hibridnog rata i može se podvesti pod strategiju Velike Britanije i njen odnos prema državama koje postupaju protivno njenim nacionalnim interesima ili se ne uklapaju u njen sistem vrednosti“, kaže Kovač.

S obzirom da prema Rusiji, Kini, Iranu i Severnoj Koreji britanska politika nema rešenje u smislu upotrebe „tvrde moći“ ili kreiranja promene vlasti putem specijalnih operacija, ona pokušava da izolovanjem ovih zemalja utiče na stavove drugih država. Termini kao što je „politički rat“ služe toj svrsi, smatra naš sagovornik.

Komentar