Mnogi smatraju da je gotovo nemoguće bilo imati uvid u politiku kandidata zbog čestih prekida i ličnih napada tokom debate. Šta je sve to značilo? Za ljude kojima je stalo do dobrobiti građanskog društva, ništa dobro, navodi „Politiko“. „Biće to ružan sprint do izbornog dana“, smatra jedan od komentatora.
Tramp i Bajden bez debate - slika američke demokratije
Dženifer Viktor, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Džordž Mejson smatra da sinoćnji događaj nije bio debata i da je bilo gotovo nemoguće pratiti raspravu zbog Trampovog konstantnog prekidanja i moderatora i Bajdena.
„U funkcionalnoj demokratiji, politički protivnici međusobno poštuju pravo učešća u političkoj areni. Ovaj događaj nije imao nijednu karakteristiku strukturiranog događaja osmišljenog da angažuje političke protivnike u suštinskoj razmeni mišljenja. Tramp se ponašao kao nasilnik ili zlostavljač koji ima potrebu da kontroliše svoje okruženje. Ponašao se kao neko ko zaostaje u izbornim anketama, zarobljen u kavezu, besan i uplašen“, navodi Dženifer Viktor.
Dodaje da je Tramp dominirao debatom i uspeo da stvori 90 minuta negledivog televizijskog programa.
„Debata je više podsećala na profesionalno rvanje nego na profesionalni politički događaj. Nekim Trampovim pristalicama ovaj događaj će biti zabavan, ali predsednik je tokom debate ohrabrio ideju supremacije bele rase. Demokratija u Americi propada, i to je jasno rečeno na ovom događaju”, zaključije ona.
„Bajden je imao problem da izađe iz okvira u koji ga je Tramp ubacio“
Daglas Šoen, politički analitičar, savetnik za kampanje i bivši savetnik predsednika Bila Klintona, kaže da je najjači utisak večeri to da nije bilo nikakvih iznenađenja.
„Nije se dogodilo ništa što će promeniti bilo kakav stav, prouzrokovati da bilo koji kandidat dobije ili izgubi glasove, niti se dogodilo nešto što bi neodlučne birače nateralo da se opredele za jednu ili drugu opciju. Iako je debata bila kontroverzna i u pojedinim trenucima lična, nedostajalo joj je bilo kakve stvarne ili značajne rasprave između dva kandidata koja bi mogla promeniti mišljenje birača”, navodi on.
Smatra i da je rasprava bila u potpunosti predvidiva.
“Predsednik Tramp je bio najslabiji kada je bilo reči o virusu korona, dok je Bajden bio najjači u ovoj oblasti. Pandemija je očigledna politička rana predsednika i on je skrenuo s teme kada ga je Bajden napao zbog neuspeha, te je u jednom trenutku nazvao Bajdena glupim i počeo sa preispitivanjem njegove fakultetske prošlosti. Međutim, kako se razgovor udaljavao od virusa korona, Tramp je postajao sve sigurniji u svoje izlaganje, dok je kod Bajdena bilo suprotno. Po pitanju ekonomije, koje je pratilo segment virusa korona, Tramp se poboljšao u odnosu na prethodnu raspravu, a oba kandidata su imala približno jednake rezultate. Kada je razgovor prerastao u raspravu o rasnim odnosima i zakonodavstvu, Tramp je u potpunosti vladao diskusijom i ovo je bila jasna slaba tačka za bivšeg potpredsednika. Zaista, Bajden je imao problema da se izađe iz „protivpravnog“ okvira u koji ga je Tramp ubacio, i borio se da odgovori na Trampove napade u vezi sa nasiljem i neredima u gradovima pod vođstvom demokrata“, primećuje Šoen.
„Bajden kao umirujući faktor Trampovog haosa“
Aleks Kasteljanos, republikanski strateg i politički analitičar smatra da je predsednička debata izgledala kao kada se deca raspravljaju, upadaju u reč, nadglašavaju se i nikada ne slušaju oca.
Ipak, u toj raspravi, navodi on, Bajden se ponašao kao stariji.
„Bajden je gledao u kameru i razgovarao mirno i direktno sa biračima. Često je odmahivao glavom i smešio se kao odgovor na Trampove napade. Dao je sve od sebe u borbi sa šampionom teške kategorije, pokazujući da ima i predsedničku snagu. Nije se pojavio u uniformi iz Prvog svetskog rata i govorio je jasno, uz samo nekoliko kikseva, položivši test mentalne spretnosti. Bajden je, koliko god je to bilo moguće, bio spokojan naspram Trampovog haosa. Tramp je bio Tramp, alfa-predator u političkoj džungli. Bez strategije, samo ubij i pojedi”, navodi on.
Dodaje i da ovakva debata ne ide u korist Trampu jer će mediji potencirati njegove ispade, zato je trebalo da pokaže svoju snagu, ali smireno.
„Tramp je možda ubio tradicionalnu predsedničku debatu“
Bob Šrum, bivši politički strateg i direktor Centra za političku budućnost Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, navodi da je Trampova strategija da debate pretvori u zapaljena smetlišta na steroidima.
„Tramp nije učinio ništa da osvoji predgrađa, edukovane belkinje, starije osobe i ljude drugih rasa, a ohrabrivanje supremacije bele rase je najjadniji momenat u istoriji predsedničkih debata. Mimu „Uspavani Džo“ je došao kraj. Bajden je odbio da ga maltretiraju i bio je jak do kraja. Tramp možda još nije „pečen“, ali je u „rerni“. Ali, možda je on već ubio tradiciju predsedničkih debata. Iako se nadam da nije, još dve ovakve debate ocrniće našu demokratiju”, zaključuje Šrum.
Pročitajte još: