Kako je rekao, to pitanje je neophodno veoma ozbiljno razmotriti i sprovesti javne debate.
Takođe je rekao i da je trenutno prerano govoriti o konkretnoj situaciji u Nagorno-Karabahu. „Naša vojska kaže da je situacija napeta, ali je rano davati precizniju prognozu situacije“, dodao je.
Šta stoji iza sukoba Jermenije i Azerbejdžana
Nagorno-Karabah je mala teritorija koja sebe smatra nezavisnom zemljom, iako je Azerbejdžan smatra svojom. Treba napomenuti da na toj teritoriji većinsko stanovništvo čine Jermeni.
Oko te teritorije konflikt između Jermenije i Azerbejdžana postoji već dugi niz godina. Veliki rat izbio je 1918. godine i trajao je do 1920. Obustavljen je nakon što su obe republike ušle u sastav Sovjetskog Saveza.
Tada je teritorija Nagorno-Karabaha dobila određenu autonomiju iako je i dalje bila u sastavu republike Azerbejdžan.
Nakon što se raspao SSSR, konflikt koji je mirovao ponovo se rasplamsao, i to nakon što su građani Nagorno-Karabaha na referendumu proglasili nezavisnost krajem 1991. godine.
Već na leto sledeće godine Azerbejdžan je pokrenuo operaciju velikih razmera sa ciljem da preuzme kontrolu nad Nagorno-Karabahom. U operaciji je učestvovalo preko 8.000 azerbejdžanskih vojnika i četiri dodatna bataljona, najmanje 90 tenkova i 70 borbenih vozila pešadije, a korišćeni su i Mi-24 helikopteri.
Procenjuje se da je 30.000 jermenskih izbeglica bilo primorano da pobegne iz regiona.
Međutim Jermeni su uspeli da reorganizuju vojsku i da krenu u protivofanzivu. Do jeseni 1992, azerbejdžanska vojska je pretrpela teške gubitke, a u februaru i martu naredne godine jermenska protivofanziva preokrenula je tok rata. Borbena dejstva trajala su do 1994. godine kada je u Moskvi formalno potpisan mir.
Od tog trenutka do danas konflikt se smatrao „zamrznutim“, iako je s vremena na vreme dolazilo do kratkotrajnih sukoba.
Azerbejdžan tradicionalno podržava Turska, dok Jermenija pokušava da skrene pažnju svetske javnosti na konstantno kršenje prava jermenskog stanovništva.