Abe ispričao šta je sprečilo zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom

Japan i Rusija su bili vrlo blizu zaključenja mirovnog sporazuma na jesen 2018. godine, ali je to osujećeno intenziviranjem konfrontacije između Vašingtona i Moskve, izjavio je bivši japanski premijer Šinzo Abe u intervjuu za „Nikei“.
Sputnik

Prema njegovim rečima, problemi u rusko-američkim odnosima bili su jedan od faktora koji su ometali postizanje sporazuma. Između ostalog, na pogoršanje je uticalo ponovno ujedinjenje Rusije sa Krimom, smatra bivši premijer.

„Imao sam osećaj da se približavamo pregovorima, čiji bi sadržaj bio usmeren na zaključivanje (sporazuma)“, precizirao je Abe.

Bivši premijer je naglasio da je predsednik Rusije Vladimir Putin nameravao da bez odlaganja dođe do rešenja tog pitanja još tokom posete Japanu u decembru 2016. godine, a strane su se „najviše približile“ zaključivanju sporazuma na sastanku ruskog predsednika i japanskog premijera u Singapuru novembra 2018. godine.

Abe je 16. septembra napustio mesto premijera zbog pogoršanja zdravstvenog stanja. On se nalazio na čelu japanske vlade 3188 dana – duže od bilo kog prethodnika u posleratnoj istoriji zemlje.

Teritorijalni spor sa Japanom

Rusija i Japan vode pregovore o zaključivanju mirovnog sporazuma, a Tokio se nada da će taj cilj biti postignut rešavanjem teritorijalnih pitanja, odnosno statusa Južnih Kurila.

Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.

Kasniji pregovori nisu doneli nikakav rezultat i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan. Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.

Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvanični stav bio zahtev da ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai najpre budu vraćen, a da tek nakon toga bude zaključen mirovni sporazum.

Pročitajte još:

Komentar