Milov „poslednji trzaj“: Kakva je sudbina DPS kad Zapadu ne smeta pretnja ustankom u NATO zemlji

Što više Milo Đukanović bude razvlašćivan, veće su šanse da DPS zauzme ulogu istinske opozicije. Međutim, u narednim danima i nedeljama, a možda i mesecima, ova partija, koja je trideset godina vladala Crnom Gorom, pokušaće da izazove nove podele i minira novu crnogorsku vlast.
Sputnik

Tako nešto svi očekuju, kaže politikolog Aleksandar Pavić i kroz šalu dodaje da ako je suditi po rečima Mila Đukanovića, članovi DPS-a puštaju brade i spremaju se za šumu.

DPS je kec u rukavu Zapada

„Vođa je bio vrlo jasan i ono što je jako zanimljivo – nije bilo ni jedne jedine reakcije iz neke zapadne, „demokratske“ ambasade. Možemo da zamislimo da je tako nešto došlo iz redova srpskih poslanika.  A sada se svi se prave kao da se ništa nije desilo. A to je skandal, to je pozivanje na terorizam, na oružani ustanak protiv ustavnog poretka jedne NATO zemlje. Đukanović se ponaša kao DAEŠ. Đukanović je sebe kompromitovao tim istupom i videćemo kako će se ponašati drugi članovi DPS-a, pogotovo oni koji su istureni“, kaže on.

S obzirom da sa strane Zapada nije bilo reakcija na Đukanovićev poziv na oružje, to je, prema Pavićevim rečima, znak da zapadne ambasade drže DPS kao „keca u rukavu“, ukoliko stvari u Crnoj Gori krenu u pravcu suprotnom njihovim interesima.

Umesto Mila Igor Lukšić

Da je DPS potreban Zapadu tvrdi i Dušan Proroković sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost; međutim, Milo Đukanović im više nije potreban i spremaju zamenu za njega.

„Pretpostavljam da igraju na Igora Lukšića, koji je potpuno prozapadno orijentisan političar i koji je, između lojalnosti Đukanoviću i vođenja proameričke i proevropske politike izabrao ovo drugo. Zbog toga ga i nema u strukturama DPS-a već dugo vremena“, kaže Proroković.

Đukanović će se, pak, braniti, jer mu je partija poslednja linija odbrane i zbog toga naš sagovornik očekuje pre podele unutar DPS-a nego mirnu tranziciju vlasti.

„Političar koji je trideset godina na vlasti neće dozvoliti da ga po medijima razvlače „neki novi klinci“ koji su pojavili u politici, da ga saslušava tužilac, da se formiraju anketni odbori… On će koristiti partiju kao mehanizam odbrane. Sad, volja američkih struktura je jedno, a želja Mila Đukanovića drugo i u tom procesu mislim da će se DPS raspasti na ono krilo koje će mu ostati lojalno i drugo, reformsko, koje će želeti da skine taj balast afera koje će biti otvarane“, smatra Proroković.

Promena prema Srbiji i Rusiji

Oba naša sagovornika saglasni su da će se srpsko-crnogorski odnosi poboljšati u narednom periodu. Isto važi i za odnose između Crne Gore i Rusije.

Pavić se poziva na reči mandatara za sastav nove vlade Zdravka Krivokapića da je neprirodno da Srbija i Crna Gora imaju bilo kakve sporove i da treba da imaju najbolje moguće odnose.

„Ta poruka dolazi i iz druge dve vladajuće koalicije, tako da očekujem da će odnosi biti bolji. Milo je, u stvari živeo od te podele, da Srbija predstavlja najveću moguću spoljnu opasnost po Crnu Goru“, naglašava on.

Što se Rusije tiče, normalizacija odnosa sa tom zemljom, za koju je Krivokapić takođe rekao da je sa crnogorskog stanovišta postojanje tenzija neprirodno, ići će, prema Pavićevom predviđanju, malo drugačije, pre svega, što normalizacija odnosa sa Rusijom neće prijati Zapadu, pogotovo Americi.

„Neće ukinuti sankcije Rusiji odmah, ali postoji drugi način da se spuste tenzije. Ton može da vam bude drugačiji, možete da organizujete neke susrete na nižem nivou, koji bi bili znak da stvari više ne idu po starom, nego da je okrenut novi list. Ima hiljadu načina da pokažete da odnosi više nisu loši nego da se popravljaju. I mislim da će toga i da bude. I to je pametno, pogotovo za zemlju koja je u ovakvoj krizi, kao što je Crna Gora. Njima će biti potrebna saradnja sa svima sa kojima mogu da sarađuju i ko to pravo njima može da uskrati u ovakvoj krizi“, pita se Pavić.

Srpsko-crnogorski odnosi će, prema Prorokovićevom mišljenju ući u ubrzani odnos dekontaminacije, uz povremeno javljanje tenzija koje prate sve međudržavne odnose u svetu, ali te tenzije po svom intenzitetu neće biti ni približne jačine kao što su bile za vreme Đukanovićevog mandata.

„Što se Rusije tiče, očekujem postepenu normalizaciju. Bugarska i Mađarska su glasale za sankcije, pa Bugari sa Rusima zajedno prave Turski tok; Mađari su ušli u niz aranžmana. Bilateralne odnose ne opredeljuju samo sankcije i crnogorski potpis kojim se ona pridružila odluci Evropskog saveta, nego i niz novih ugovora koji će biti potpisivani“, naglašava Proroković.

Pročitajte još:

Komentar