Prvo te bombardujem, pa te malo obnavljam: Amerika se ruga žrtvama na ruševinama Generalštaba

Ideja Ričarda Grenela da SAD učestvuju u obnovi zgrada beogradskog generalštaba, srušene u američkom bombardovanju 1999. ponižavajuća je i u njoj se u punom smislu vidi američki imperijalizam – prvo te bombarduju, pa te posle obnavljaju.
Sputnik

Ovako Grenelovu ideju o američkom učešću u obnovi zgrada generalštaba komentariše jedan od članova grupe Beogradski sindikat Feđa Dimović.

„Svojevremeno sam pisao da bi zgrade Generalštaba trebalo večno da ostanu tu kao spomenik i podsetnik na agresiju, na zločin koji nam je učinjen, a za koji niko nikada nije odgovarao. Bojim se da će sada tamo stajati neka tabla kojom se zahvaljujemo američkoj državi što je obnovila ono što je prethodno uništila. To u punom smislu predstavlja ne samo ruganje žrtvama, nego i ironiju života“, kaže on.

Grenel se ponaša kao prokurator Balkana

Istoričar Čedomir Antić Grenelovu ideju posmatra kao „truli pokušaj da se afirmiše jedna imperijalna ideja, a u stvari reč je o licemerju“.

„Prvo, ta zgrada je relikt prošlosti. Ako hoće da obnove neku arhitektonsku znamenitost, u redu. Ali, moje je mišljenje da na tom mestu i nije trebalo da bude zgrada generalštaba i mislim da je ta simbolika - sedam ofanziva i tako dalje, nepotrebna“, smatra Antić.

Ambasador Grenel, prema Antićevom mišljenju, stalno izlazi iz okvira svog mandata. Umesto da posreduje u kosovskometohijskom pitanju, on se ponaša kao prokurator Zapadnog Balkana i pokušava da reši sve probleme, od ekonomskih, preko kulture sećanja do spoljne politike.

„Moje je uverenje da je bilo logično da je, kada je Srbija počela da se demokratizuje, SAD trebalo da naprave nekoliko gestova dobre volje, možda onakve kakve su napravile prema Nemačkoj posle pada nacizma. Pritom ne poredim Hitlera i Miloševića, ali pošto su ih oni poredili, bilo je logično da se tako ponašaju. Oni se, međutim, nisu ponašali tako. Ponašali su se iskreno – nisu branili ni demokratiju, ni ljudska prava, nisu „Milosrdnim anđelom“ pokušali da spreče genocid nad dobrim, kulturnim i svakoj sili podložnim Albancima, već su želeli da prošire svoje imperijalne interese, da naprave još po neku bazu za pohode na istok i, naravno, da nagrade „plemena“ koja su im odana“, kaže Antić.

Neka polože venac za poginule

Tokom tog procesa, bombardovali su Srbiju i Crnu Goru i sada, prema rečima našeg sagovornika, mogu da govore šta žele – živote onih koji su poginuli tokom agresije ne mogu da vrate.

„Najbolje bi bilo da pošalju ambasadora da položi venac kada se obeležavaju godišnjice bombardovanja, da kažu da im je žao što je do toga došlo i da je to stvar prošlosti. To je ono što mogu da urade, a da se ne ponize“, navodi Antić.

Zgrade generalštaba i ministarstva odbrane građene su između 1954. i 1963. po projektu znamenitog srpskog arhitekte Nikole Dobrovića i predstavljale su vredno delo posleratne modernističke epohe. Svojom simbolikom, a simbolizovale su kanjon Sutjeske, podsećale su na slavnu partizansku prošlost.

Zgrade su, tokom agresije iz 1999. bombardovane tri puta, dva puta u noći između 29. i 30. aprila, noći kada je Beograd najteže bombardovan i u noći između 7. i 8. maja.

Od tada, sudbina zgrada na uglu Nemanjine i Kneza Miloša neizvesna je. Iako proglašene za spomenik kulture 2005, planovi o obnovi i promeni namene nizali su se i brzo padali u vodu. Za pretvaranje zgrada u luksuzni hotel navodno su bili zainteresovani šeik Muhamed bin Zajed i Donald Tramp, tada samo biznismen. Odustalo se i od ideje da u zgradama bude otvoren Muzej srpskog Srednjeg veka, kao i od ideje da u njima bude smeštena administracija. Na kraju, kao najjeftinije rešenje, pominjalo se i rušenje zgrada.

Komentar