Danas je navršava 95 godina od rođenja Jurija Drozdova. Njegova najjača crta su bila nešablonska rešenja i postupci. Agent je radio „ne prema logici, već prema paradoksu“, navodi Popov.
Najinteresantniji primer je događaj sa Aleksejem Kozlovom, ruskim herojem, koji je uspeo da dođe do tajnog nuklearnog programa Južne Afrike.
„On je početkom osamdesetih bio uhapšen i osuđen na smrtnu kaznu u južnoafričkom zatvoru. Ali sve je izdržao, razmenjen je za nekoliko zapadnih obaveštajaca i vraćen u Rusiju“, rekao je Popov.
Posle nekog vremena Kozlov je zamolio Drozdova da ga pošalje na zadatak u inostranstvo.
„Jurij Drozdov se složio i to je bilo genijalno rešenje. On je znao, da je za Kozlova posao bio njegov život. Računali su, da niko neće verovati, da poznato lice i poznati obaveštajac, ponovo radi u inostranstvu. To nema logike, zar ne? I to je dalo rezultate“, pojasnio je veteran.
Posao špijuna često upoređuju sa šahom u smislu potrebe za dubinskom analizom situacije i proračunom poteza.
„Međutim, ja smatram da to poređenje nije tačno, jer je partija šaha ograničena tablom i sve figure imaju stroga pravila kretanja. U našem poslu nema granica i strogih pravila, figure mogu da se kreću kako žele. Tako je Jurij igrao svoju operativnu i životnu partiju, koja je za protivnika bila nepredvidljiva“, rekao je Popov.
Jurij Drozdov se rodio 1925. godine u Minsku u vojničkoj porodici. Tokom rata je došao do Berlina. Završio je Vojni institut stranih jezika 1956. godine, zatim su ga premestili u Komitet državne bezbednosti i sledeće godine poslali u Nemačku kao operativca.
Učestvovao je u mnogim operacijama sovjetske obaveštajne službe, između ostalih i u operaciji razmene ruskog špijuna Rudolfa Abela za američkog pilota Frensisa Pauersa. Drozdov je kao general KGB-a radio u Kini i Americi. Šef odeljenja za nadgledanje tajnih agenata u inostranstvu je postao u novembru 1979. godine i na tu funkciju je podneo ostavku 1991. godine.
Takođe je bio i osnivač specijalnih snaga KGB 1981. godine pod nazivom „Vimpel“. Grupa je bila specijalizovana za aktivnosti u inostranstvu. Bila je zadužena za duboko prodiranje u neprijateljske teritorije, za tajne akcije, zaštitu sovjetske teritorije i aktiviranje špijuna u slučaju rata. Agenti koji su živeli u inostranstvu sa lažnim identitetom nazivali su se „ilegalcima“ i smatrani su elitom sovjetske obaveštajne službe.
Pročitajte još: