„Razočarani smo što Evropski parlament, koji se pozicionira kao ozbiljna, objektivna i demokratska struktura, nije mogao da pronađe političku volju da pogleda dalje od svog nosa, prevaziđe jednostranost i ne postane talac ustaljenih klišea“, navodi se u komentaru Ministarstva.
Ministarstvo je naglasilo da se Minsk u vezi sa usvajanjem ove rezolucije „uverio u nerazumevanje (u Evropskom parlamentu) procesa koji se odvijaju u Belorusiji i apsolutnu odvojenost od stvarnosti, zbog čega i građani same Evropske unije često kritikuju ovo telo“.
Rezolucija Evropskog parlamenta o Belorusiji očigledno ima agresivni karakter i ne sadrži nijednu konstruktivnu ili odmerenu tezu, dodaje se u saopštenju Ministarstva.
„Čak i da želite, u njoj nema na šta da se osloni. Analiza je jednostavno zamenjena gomilom emocionalnih rečenica, pri tome prilično neusaglašenih“, navodi Ministarstvo spoljnih poslova.
Ministarstvo je takođe primetilo da evropskim parlamentarcima ne bi smetalo „minimalno poznavanje međunarodnog prava i poštovanje suvereniteta drugih zemalja“.
„Ta svojstva mnogo više doprinose stvarnom napretku u međudržavnim odnosima od pokazane želje da se nekome ultimativno nametne svoje mišljenje, vlada svetom ili bar čitavom Evroazijom“, naglašava Ministarstvo.
Ranije je nakon plenarne sednice Evropskog parlamenta objavljen usaglašeni tekst rezolucije u kojoj se, između ostalog, govori da Evropski parlament ne priznaje rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji i da Aleksandra Lukašenka ne smatra legitimnim predsednikom. Takođe se navodi da Evropski parlament podržava uvođenje sankcija Lukašenku.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Posle toga su brojne države Evropske unije najavile uvođenje sankcija beloruskim zvaničnicima odgovornim za razbijanje mirnih protesta uz pomoć sile. Litvanija, Letonija i Estonija zabranile su ulazak 30 državljana Belorusije na njihovu teritoriju.
Pročitajte još: