Poruka izraelskog premijera Benjamina Netanijahua kosovskim Albancima o novoj eri i pruženoj ruci prijateljstva stanovnicima Kosova, s oduševljenjem je dočekana u Prištini, dok u Izraelu neki upozoravaju da će to baciti senku na dobre odnose sa Srbijom.
Tamna senka na odnose sa Srbijom
Izraelski novinar i predsednik Društva izraelsko-srpskog prijateljstva Majkl Frojnd ne krije razočaranje najavljenim Kosova. Frojnd, koji je nekad radio u kabinetu premijera Netanijahua, kaže za Sputnjikda je do te odluke očigledno došlo pod pritiskom SAD, ali će to „baciti tamnu senku na veoma tople i prijateljske odnose Izraela i Srbije“.
„Jevreji i Srbi imaju mnogo toga zajedničkog, reč je malim nacijama u neprijateljskom okruženju čije su otadžbine bile vekovima okupirane. Obe nacije su bile pred istrebljenjem, ali sada ponosno stoje na međunarodnoj pozornici kao suverene države“, dodaje on.
Frojnd podseća na zajedničko stradanje Srba i Jevreja u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom ustaškog režima, zbog čega obe nacije danas dele zajedničke vrednosti i istoriju zbog čega bi Izraelu „umesto da prizna Kosovo, bilo bolje da unapređuje saradnju sa Srbijom“.
Srećna Nova godina Prištini
Benjamin Netanijahu obratio se preksinoć povodom jevrejske Nove godine građanima Kosova i pripadnicima jevrejske zajednice na Kosovu i rekao da poslednji događaji ulivaju nadu da je na pomolu „nova era“ od koje će imati koristi i građani Izraela i građani Kosova.
Proslavi jevrejske Nove godine u Hotelu „Emerald“ u Prištini prisustvovali su i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači, premijer Avdulah Hoti, predsednica skupštine Vjosa Osmani, kao i bivši premijer i lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.
Istoričar Saša Adamović kaže da iako je možda deo prištinske političke elite razočaran zato što Netanijahu u poruci nije pomenuo priznanje tzv. Kosova, on je „diplomatskim rečnikom potvrdio ono što je dogovoreno u Vašingtonu, a to je uspostavljanje dipolmatskih odnosa Izraela i Kosova.
Nacionalni interes: Ima li šanse da Izrael odustane?
Međutim, Frojnd ne isključuje još jedno iznenađenje kad je reč o izraelskom priznanju nezavisnosti Kosova. Iako su šanse da Izrael odustane od priznanja trenutno veoma male, ako se vratimo dvadesetak dana unazad, na kraj avgusta meseca, videćemo da su tada šanse da Izrael prizna Kosovo bile jednako male kao što su danas da odustane od priznanja, ističe on.
„Tako da se u međunarodnim odnosima nikad ne zna u kom pravcu će se razvijati stvari“, naglašava Frojnd.
Prema njegovim rečima, potpisivanje Vašingtonskog sporazuma nije u nacionalnom interesu Izraela, iz nekoliko razloga. Prvi je što su odnosi Izraela i Srbije poslednjih godina postali veoma bliski. Izrael, dodaje on, ne bi trebalo da se meša u unutrašnje stvari drugih država, posebno u rešavanje kosovskog problema, jer „Kosovo je deo Srbije“.
„Kao Jevrejin moram poštovati činjenicu da je Kosovo za Srbe ono što je Jerusalim za Jevreje, kolevka civilizacije, žila kucavica nacije, a nijedna nacija se ne sme odreći svog srca i duše. I na kraju, priznanje Kosova bilo bi veoma opasan presedan zato što ima mnogo etničkih manjina širom sveta koje bi želele da im se prizna pravo na samoopredeljenje kao Kosovu“, ističe Frojnd.
A ako bi Kosovo dobilo međunarodno priznanje, putem kosovskih Albanaca mogli bi da krenu Katalonci u Španiji, Škoti u Velikoj Britaniji, Korzikanci u Francuskoj, dodaje Frojnd i naglašava da bi to destabilizovalo međunarodni sistem i izazvao veliki haos.
Korist Izraela od priznanja nezavisnosti Kosova
S druge strane, istoričar Saša Adamović je ubeđen da će uskoro doći do izraelskog priznanja nezavisnosti Kosova jer su se Vašingtonskim sporazumom tzv. Kosovo i Izrael obavezali na obostrano priznanje.
Izrael, ima određene koristi od tog aranžmana jer mu je jako važno da Jerusalim kao glavni grad dobije i međunarodni legitimitet tako što bi što veći broj država tamo izmestio svoje ambasade, dodaje on.
„Međutim, u izraelskoj javnosti ima i glasova kojima se ne dopada taj deo sporazuma koji predviđa međusobno priznanje Izraela i Kosova, jer na taj način Izrael uzima učešće u rešavanju jednog problema koji ga ne bi trebalo da se tiče i na taj način dovodi u pitanje doslednu i principijelnu politiku prema Srbiji“, kaže Adamović.
Sudbina Kosova i dalje je u rukama Srbije
Prema njegovim rečima, dobro je što su se srpski predsednik Aleksandar Vučić i izraelski premijer Netanijahu razgovarali vrlo brzo posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma i što su na taj način potvrdili prijateljstvo dve zemlje i u budućnosti. A prijateljstvo dve zemlje potvrđeno je i juče, predajom akreditiva izraelskog ambasadora u Beogradu, dodaje Adamović.
Iako srpskoj javnosti ne prijaju vesti o međusobnom priznanju Izraela i tzv. Kosova, suštinski se neće mnogo toga promeniti u borbi za ostanak Kosova i Metohije u okviru Srbije, smatra naš sagovornik.
„Od samoproglašene nezavisnosti 2008. iza koje su stali zapadni mentori kosovskih Albanaca, tzv. Kosovo su priznali SAD, Velika Britanija i gotovo sve države EU, a posle toliko godina tzv. Kosovo nije, niti će biti članica Ujedinjenih nacija. U tom smislu, Srbija u rešavanju kosovskog pitanja ostaje pravno nadmoćna strana i rešenje kosovskog problema još uvek ima u svojim rukama“, zaključio je Adamović.