„Za tu tehniku Rusi tvrde, smatram sa pravom, da je bolja zato što se pravi od prirodnih boja i stakla i pečenjem tog stakla na visokim temperaturama dobija se idealna određena boja koja je potrebna za sam mozaik i buduću ikonu“, navodi vladika Stefan za Tanjug.
I po tehnici u kojoj se radi, mozaik je jedinstven, a ono što je za potpuni doživljaj veličanstvenosti mozaika potrebno, jeste adekvatna rasveta.
„Mozaik je i sada lep, ali njegovu lepotu u potpunosti ćemo moći da sagledamo tek kada rasveta, koja se trenutno ugrađuje, bude gotova“, ispričao je vladika.
U završnoj fazi radova su i tri ikonostasa, oltar u kojem se trenutno radi pod, a u kojem je ikona Isusa Hrista sa rasponom ruku većim od 17 metara, što takođe Hram čini posebnim.
U Hramu ima tri oltara, od kojih je glavni posvećen Svetom Savi, a desno od ulaza nalazi se oltar posvećen Ermilu i Stratoniku, prvim hrišćanskim mučenicima na teritoriji Beograda, dok je treći oltar posvećen Despotu Stefanu Lazareviću koji je Beograd učino prestonicom.
Za Hram Svetog Save, prema rečima vladike Stefana, Rusi kažu da ne postoji takav posle hrama Svete Sofije, kao i da im je sada žao što nije izgrađen u njihovoj zemlji.
Međutim, vladika Stefan navodi da Hram nije „naše hvaljenje i podizanje“, već smatra da je Bog tako dao, a i da je Sveti Sava zaslužio da imamo takav Hram posvećen njemu.
Ispod Hrama je Kripta - posvećena Svetom Lazaru, a kako kaže vladika Stefan, ako se govori o Svetom Savi i Svetosavlju, onda je car Lazar neko ko je na „nabukvalniji način“ ispunio taj zavet posvetivši i dajući svoj život za bližnje.
„Ta četiri oltara, tri u Hramu i jedan u Kripti, simbolizuju zajedno Svetoga Savu i samoga Hrista pre svega, zbog kojeg Sveti Sava i postoji, tako da je u budućnosti važno na koji način ćemo pokazati ovaj Hram“, kaže vladika Stefan i naglašava da nije važno samo pokazati i prikazati njegovu lepotu, već da je i važnije pokazati smisao i značaj onoga kome je Hram posvećen.
„Mi znamo da će biti najposećeniji objekat, odnosno već je najposećeniji objekat u Beogradu, ali je važno da pokažemo ne samo lepotu Hrama, već smisao i značaj onoga zbog koga je Hram posvećen, a time i značaj i smisao svakoga čoveka“, navodi vladika.
Vladika Stefan govori da Sveti Sava nije samo nešto srpsko, već univerzalno hrišćansko, uopšte čovečansko te da zato i Hram ubuduće treba da posluži da sve posetioce vrati čovečnosti, a podsećajući na reči patrijarha Pavla „budimo ljudi“, dodaje da Hram treba da služi da svi postanemo ljudi.
To je i smisao ove građevine, smatra vladika Stefan i zahvaljuje se državi koja je u poslednje tri godine izdvojila veliku sumu novca kako bi Hram bio završen.
„Hram kada se završi, za sve nas, i verujuće i neverujuće, i Srbe i nesrbe, i hrišćane i nehrišćane, za sve stanovnike Srbije i uopšte ovog prostora je važan da pokažemo da želimo da podignemo nešto čoveku, odnosno Svetom Savi kao najvećem čoveku“, zaključuje vladika Stefan.
Radove su sinoć zajedno sa sveštenstvom Hrama obišli patrijarh Irinej, članovi Sinoda SPC i predstavnici države zaduženi za građevinski deo, a kako je naveo vladika Stefan svi su zajedno saglasni da će do kraja oktobra unutrašnjost Hrama biti u potpunosti završena.