„Suočene sa orkama, velike bele ajkule odmah će pobeći iz područja u kojima love i neće se u njih vraćati i do godinu dana, čak iako su orke samo u prolazu“, istakao je morski ekolog Salvador Jorgensen iz Akvarijuma Monterej Bej, prenosi RTS.
Tim naučnika je prikupio podatke iz dva izvora – kretanje 165 velikih belih ajkula označenih dži-pi-es odašiljačima između 2006. i 2013. godine, kao i 27 godina naučnog praćenja populacija orki, ajkula i foka koje je prikupio centar „Point Blue Conservation Science“ kod San Franciska.
Susreti velikih belih ajkula i orki su se svaki put završavali tako što bi ajkule veoma brzo, u roku od nekoliko minuta, pobegle iz područja i držale se podalje do sledeće sezone.
Čak iako bi se orke samo kratko zadržale u tim vodama, rezultat je bio isti.
Iz svega toga najviše su profitirale populacije foka, kojima su glavni predatori velike bele ajkule.
„Prosečno dokumentujemo oko 40 uspešnih napada na foke tokom sezone kod ostrva Faralon. Čim primetimo prisustvo orki, više nema velikih belih ajkula i nema više napada na foke“, kaže Skot Anderson sa centra „Point Blue Conservation Science“.
Migracione orke se takođe hrane fokama, ali oni relativno retko prolaze, dok se domaće populacije orki hrane ribom.
Takođe, ovde se ne radi o manjim ajkulama. Neke od njih su i 5,5 metara dugačke i najčešće naviknute da su na vrhu lanca ishrane. Ali čak ni tolike ajkule nisu nikakva pretnja po orke, koji mogu da love i kitove mnogo veće od sebe.