Iako se rodila i odrasla u Beogradu, Maju je, kako kaže, Amazonija, koju je prvi put posetila kao beba, stalno privlačila.
„Uvek sam u sebi osećala Amazoniju mnogo više nego što sam osećala Srbiju ili druge delove Perua. Moj život se kretao između beogradskog betona i amazonske džungle. U meni je uvek postojala ta dvojnost koja mi nije davala mira dok nisam konačno otišla u Mojobambu, rodni grad svoje majke i odjednom sam čula neki glas koji mi je rekao da sam konačno došla kući. Tada se zaista sve menja u meni, počinjem da nalazim sebe“, priča ona.
Crni panter kao zaštitnik
Slušajući od svog dede, antropologa, priče plemena Ašaninka od kojeg korene vuče porodica njene majke, pokušavala je da ih pronađe. Potraga za njima je, kaže Maja, trajala dugo, sve dok se, 1998, u Mojobambi nije pojavio jedan od njih. Bio je to amazonski šaman, njen budući učitelj. Put do sela Ašaninka trajao je dve nedelje. Iste godine dogodio se prvi deo inicijacije u amazonskog šamana. Drugi deo inicijacije, Maja je doživela 2002.
„Inicijacija je dosta kompleksan proces. Treba da ste u stanju askeze, tihovanja, koje za žene traje minimum 28 dana. Taj period vezan je za menstrualni ciklus, jer se smatra da je menstruacija nešto prljavo i da žena u tom momentu iz sebe izbacuje svu negativnost koja može da šteti osobi u izmenjenom stanju svesti. Kada se nalazite u tihovanju usred džungle, samo sa svojim šamanom i, eventualno, još nekim pomoćnikom, vi ste hipersenzitivni i sve vas može čak i ubiti“, objašnjava Maja.
Askeza tokom inicijacije podrazumeva post – meso je zabranjeno, osim ribe određenim danima; zabranjeno je konzumiranje šećera i alkohola. Između dva, jako mala obroka dnevno, prave se duge pauze. Samo gladovanje, prema Majinim rečima, dovodi osobu u izmenjeno stanje svesti; tada počinju da se konzumiraju različite psihoaktivne biljke, a na kraju se pije ajavaska, koju amazonska plemena smatraju svetom biljkom.
„Na kečua jeziku, aja znači ili smrt, ili duh, tako da je ona ili duh života, ili smrt. Upravo o tome je i reč – zavisi kako se koristi. Ona nam može proširiti vidike, može nas izlečiti, može nas spojiti sa apsolutom, može nam pomoći da pronađemo sebe, ali nas isto tako može i ubiti. Zavisi ko je upotrebljava i koje su namere onih koji odlaze na te sesije – zašto rade to što rade“, kaže Maja.
Ona tvrdi da je imala vizije koristeći sve biljke, ne samo ajauasku.
„Nakon toga, amazonski šaman mi je rekao da će mi se pojaviti zaštitnik. Nisam znala ko će to biti. Prvo su se pojavili moji preci iz Ašaninka plemena. Kada su oni otišli, iza njih se pojavio veliki crni panter. Zanimljivo, nisam osetila nikakav strah. Interesantna stvar kod ajavaske je što ste svesni svog postojanja i u stvarnosti i u tom paralelnom svetu. To je ono što razlikuje šizofrenika od mističara; mističar živi oba sveta paralelno. Tada počinje komunikacija sa crnim panterom i od tog momenta, u svim ličnim težim situacijama ili u trenucima kontemplacije, pojavljuje mi se crni panter“, navodi Maja.
Ne može svako da bude šaman
Kada govori o religiji amazonskih plemena, Maja pre upotrebljava reč animizam od termina šamanizam. Šamanizam, prema njenom mišljenju, nije adekvatna reč zato što ta reč predstavlja „onog koji zna“ u okviru sibirske i mongolske zajednice. Znameniti istoričar religija Mirča Elijade je preuzeo tu reč za sve slične tehnike i religije koje se baziraju na izmenjenom stanju svesti.
„Ne postoji prava definicija šamanizma, ali pošto živimo u zapadnom svetu, sve moramo da sprovedemo kroz intelekt i da, da bismo mogli da razumemo, moramo da damo neke definicije. U pravom šamanizmu, odnosno animizmu, ne postoje definicije. To nije neko normativno znanje, to nije škola. To je iskustvena epistemologija – moramo da imamo iskustvo i osećaj da bismo time uopšte mogli da se bavimo“, objašnjava Maja.
Ipak, protivi se popularizaciji amazonskog šamanizma širom sveta. Za tu pojavu kaže da je postao jedan od najrazvijenijih i najprofitabilnijih biznisa HHI veka.
„Ne protivim se spajanju kultura. Naprotiv, ja sam spoj dve velike kulture i mislim da neko može da se pronađe u nekoj drugoj kulturi, u smislu da traži lečenje i spas. Ali tužno je što to lečenje i spas prvo ne traži u svojoj zemlji i svojim korenima“, smatra Maja.
Kao deo nju ejdž talasa, centri amazonskog šamanizma niču svuda po svetu, pa i u Srbiji. Međutim, u tome, prema njenim rečima, postoji jedan problem:
„Problem je što amazonski šaman ne može postati niko, ne samo u Srbiji, nego bilo gde u svetu, ako nije poreklom iz Amazonije. Ako ne nosi to u sebi, ako ne živi džunglu u sebi; ako ne živi svu njihovu prošlost i sadašnjost i čiji amazonski preci ne teku njihovim venama. Nju ejdž ideologija, zbog potreba zapadnih turista koji dolaze u Peru, govori da je šamanizam ljubav i sreća. To i jeste tačno, ja sam tako spoznala šamanizam. Međutim oko sedamdeset posto šamana u Amazoniji isključivo se bavi onim što bismo mi ovde nazvali crnom magijom. I to je nešto čega većina, uglavnom mladih u potrazi za sobom, nije svesno“, dodaje ona.
„Isto vidim i u Srbiji i u Amazoniji“
Između Srbije i Amazonije, kaže Maja, postoje velike sličnosti.
„To su kolonizovani narodi, jer Srbiju, na žalost vidim kao kolonizovanu, Srbiju gde se mnogi stide svog identiteta i svoje kulture, koji misle da je biti patriota sramno. Takvu sramotu vidim i zbog stigmatizacije i ubijanja identiteta autohtonog naroda Perua. Mada se danas to menja, danas od njih možete da vidite ponos. Ali su se stideli i da govore svojim jezikom. Mi vidimo da se ovde ljudi stide da pišu ćirilicom i da se stalno ubacuju neke engleske reči“, kaže Maja.
Ne deklariše se kao pravoslavni vernik, iako je krštena u pravoslavnoj crkvi zbog generalno negativnog stava prema hrišćanstvu, zbog kolonizacije latinske Amerike i zločina prema autohtonom stanovništvu tog kontinenta.
„Jako me je šokirao prevod dnevnika Kristifora Kolumba. To su jezive priče. Međutim, ono što mi se jako dopada u pravoslavlju je to što nema prisile. Ako smatramo da smo na pravom putu, kako ćemo to nekome objasniti, ako ne kroz svoje delo“, kaže Maja.