Ovako Palmerovu posetu komentariše politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara. A pitanja oko kojih članovi najvišeg bosanskohercegovačkog političkog tela ne mogu da se usaglase, pored predloga za preseljenje ambasade BiH u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim, su i priznanje nezavisnosti Kosova, integracija u NATO, kao i memorandum o saradnji koji su potpisali Centralna izborna komisija BiH i američka nevladina organizacija Međunarodna fondacija za praćenje izbora (IFES).
Palmer je došao i da miri, i da pritiska
Palmerova poseta usmerena je i na pokušaj da pomiri stavove članova Predsedništva, ali i da izvrši određene pritiske, smatra Kozomara.
„Koliko smo mogli da čujemo, on je rekao da odluke u Predsedništvu treba da se donose konsenzusom, jer Dodik prečesto poteže pitanje vitalnog nacionalnog interesa i uvek će biti izglasano ono što on traži. Palmer je na taj način poslao poruku i drugoj dvojici članova Predsedništva da ne treba da preglasavaju Dodika za svaku sitnicu. To ide u prilog Dodiku“, kaže on i dodaje da pretpostavlja da je američki izaslanik srpskom članu Predsedništva u četiri oka sugerisao da bude fleksibilniji i da se više zalaže za funkcionalniju BiH.
„To se da zaključiti na osnovu onoga šta mu je Dodik odgovorio, a odgovorio mu je da Palmer treba da poradi na tome da se ukinu OHR i visoki predstavnik. Nemoguće da mu je Dodik to rekao bez ikakvog povoda“, objašnjava naš sagovornik.
Dodikov politički dribling
Nakon vašingtonskog sastanka srpskog predsednika Aleksandra Vučića, američkog predsednika Donalda Trampa i premijera prištinskih institucija Avdulaha Hotija, Milorad Dodik je, prema Kozomarinim rečima, odigrao sjajan politički dribling predlažući premeštaj ambasade BiH u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim. Taj je predlog zadao dosta glavobolje drugoj dvojici članova Predsedništva, Željku Komšiću i Šefiku Džaferoviću, dodaje naš sagovornik.
„Dodik je jedva dočekao da ubedi Palmera da natera Bošnjake da prihvate ponudu. Oni je u ovoj fazi sigurno neće prihvatiti, ali ona će biti predmet mnogih pritisaka Amerike na Bošnjake da to urade, jer svi znamo kolika je povezanost i značaj Izraela u američkim diplomatskim odnosima“, tvrdi Kozomara.
Komšić i Džaferović uzvraćaju udarac
Komšić i Džaferović nisu imali drugog izbora, osim da Dodiku uzvrate zahtevom da BiH prizna nezavisnost Kosova, što, kako Kozomara kaže, ne dolazi u obzir, s obzirom da je sam Komšić priznao nakon sastanka da mu je Palmer rekao da BiH i Kosovo nemaju nikakve veze.
„Dakle, ni jedna, ni druga inicijativa, ni Komšićeva, ni Dodikova, u ovoj fazi neće proći, ali ostaje veliki pritisak na BiH u budućnosti da premesti ambasadu u Jerusalim“, kaže Kozomara.
Što se tiče memoranduma o saradnji CIK i IFES, koju Kozomara naziva navodnom američkom nevladinom organizacijom, zbog čega je Dodik od Narodne skupštine RS zatražio zaštitu vitalnog nacionalnog interesa pošto je bio preglasan u Predsedništvu, naš sagovornik kaže da ona nije nepoznata u BiH; ona je godinama posmatrač izbora u toj zemlji.
Međutim, navodi Kozomara, ovaj put, po slovu memoranduma, ova organizacija je potpuni vlasnik biračkih spiskova, kao i kontrole na izborima, što bi joj, prema Kozomarinim rečima, omogućilo prekrajanje izbornih rezultata.
„Podsećam da je njen rad na izborima zabranjen u sedamnaest američkih saveznih država. Nije slučajno da Amerika, koja slovi za najdemokratskiju zemlju u svetu, zabranila rad jednoj takvoj organizaciji koju Komšić i Džaferović, naravno ne iz svoje glave, već zato što su im njihovi mentori tako naturili, pozivaju da kreiraju izbornu volju građana i raspolažu svim mogućim podacima“, kaže Kozomara.
U slučaju IFES-a, Palmer ne može ništa da učini, ni sa Dodikom, niti kod nekog drugog u RS kako bi saradnja sa ovom organizacijom bila nastavljena, dodaje Kozomara.
Komisija za saradnju sa NATO biće formirana, ali Komisija za integracije sa ovim vojnim savezom neće, kategoričan je Kozomara.
„Ta komisija, koju je pokušala da naturi ministarka inostranih poslova Bisera Turković, koja je već odredila neke Srbe, neće biti formirana, to je jasno. Može samo komisija za saradnju sa NATO, jer je 2022. planirana velika vojna vežba. Dakle, ta komisija bi planirala tu vežbu i neke druge aktivnosti na nivou obuke vojnog potencijala. Podsećam da je plan da se broj vojnika u BiH smanji sa 9600 na 3600. Nema govora, dakle, da BiH ide putem NATO, to je pusta želja Bošnjaka, uzaludan pokušaj destabilizacije BiH“, kaže on.
Nakon susreta sa Metjuom Palmerom, Milorad Dodik je najavio da će, ukoliko na dnevni red Predsedništva BiH bude uvrštena tačka o priznanju nezavisnosti Kosova tražiti od Narodne skupštine RS zaštitu vitalnog nacionalnog interesa, čime će ovaj predlog biti blokiran. Takođe, najavio je neće dozvoliti formiranje Komisije za inter+graciju BiH u NATO, a još ranije tražio je preseljenje ambasade BiH u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim