„Osnovni zadatak policije je sprečavanje eskalacije sukoba. Znamo da policija u zapadnim zemljama isto reaguje u takvim situacijama. Čim su protesti postali nenasilni, mirni, stav policije se takođe promenio. Međutim, u slučaju novih nasilnih provokacija, ona će biti prinuđena da upotrebi silu“, rekao je Savinih.
On je dodao da su pojedini kandidati za predsednika Belorusije delovali sa ciljem stvaranja političkih i društvenih tenzija u zemlji.
Prema rečima Saviniha, u širokoj upotrebi je bilo dezinformisanje i manipulisanje svešću ljudi.
„To se veoma razlikovalo od političke kulture koju smo težili da razvijemo u Belorusiji“, rekao je on.
Savinih je takođe dodao da u Belorusiji žale zbog stava niza zemalja EU koje su joj uvele sankcije, jer je to „put koji ne vodi nikuda“.
Poslanik je govorio odmah nakon obraćanja bivše kandidatkinje za predsednika Belorusije Svetlane Tihanovske, koja je predložila da se uvedu sankcije protiv rukovodstva Belorusije.
Belorusija formalno nije član PS SE. Parlamentarna slupština je 16. septembra 1992. godine dodelila status „posebno pozvanog“ Vrhovnom savetu Belorusije. Belorusija je 12. marta 1993. podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Međutim, u januaru 1997. godine, Biro PS SE odlučio je da suspenduje status „posebno pozvanog“ prema beloruskom parlamentu, usled čega je obustavljeno razmatranje prijave zemlje za članstvo u Savetu Evrope. Međutim, saradnja Minska i Saveta Evrope nastavlja se poslednjih godina.
Belorusija takođe nije ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Pročitajte još:
- Tri člana beloruskog Koordinacionog saveta zadržana na granici sa Ukrajinom
- Lukašenko optužio Poljsku, Češku, Litvaniju i Ukrajinu da rukovode protestima u Belorusiji