Zvanični dijalog Beograda i Prištine nastavlja se sutra u Briselu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučićpre početka zvaničnih pregovora susreo se sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom.
Srbija dolazi u Brisel relaksiranije
Diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da Srbija u nastavak pregovora pod okriljem Evropske unije ulazi relaksiranije, jer je pre nekoliko dana u Vašingtonu potvrđeno da bez Rusije i Amerike nema rešavanja kosovskog pitanja.
"Amerika je pre svega dala do znanja da se bez nje ne može i anulirala posledice neodržanog sastanka krajem juna. U svom rivalitetu sa EU dala je do znanja da je ona ipak značajnija. Status Kosova i Metohije u finalu, kakovo god i kad god bude, zavisi od SB Ujedinjenih nacija, od stalnih članica, Amerike i Rusije, one mogu da utiču na status, za razliku od Evropske unije koja to ne može, bez obzira na dominaciju zemalja koje su priznale Kosovo. Uostalom, ni u političko - pravnom smislu EU ne može da odlučuje o tome, jer ima pet članica koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost", podseća Milivojević.
Palmerova uloga posmatračka
Upitan kako treba posmatrati prisustvo zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Metjua Palmera na pregovorima u Briselu, Milivojević podseća da u razgovorima u Beloj kući nije učestovao niko iz Stejt departmenta, te da je jasna poruka da je Bela kuća u ovom trenutku noseća vrhovna vlast.
"Metju Palmer je obavezan da to ima u vidu, bez obzira šta mislio. On je tamo po osnovu specijalnog predstavnika za regionalna pitanja i u tom svojstvu u Briselu zastupa Stejt depatment i onaj njegov deo koji je opozicija Trampu i Beloj kući, tamo gde na određeni način još uvek dominaciju ima duboka država. Efekti sastanka u Vašingtonu su značajni u političkom i svakom drugom smislu, važno je samo ono što Bela kuća u ovom trenutku kaže i radi, tako da je uloga Metju Palemera u najmanju ruku posmatračka. On treba da verufikuje ono što jeste, ne može da ignoriše stav države koju predstavljaju Bela kuća i predsednik Tramp", ističe Milivojević.
On dodaje da je ključni elemenat normalizacije kosovskog pitanja ekonomska sfera, pitanja koja se tiču normalnog života, te da su u tom smislu, američka i srpska strana komplementarne. Dakle, pre nastavka pregovora pod okriljem EU Amerikanci su za sebe uzeli važan segment normalizacije koji stvara politički prostor i ambijent za rešavanje drugih pitanja.
"Ekonomska pitanja su goruća, ona koja će i biti na dnevnom redu u Briselu, imovina, status firmi, međusobna potraživanja. To su ključna pitanja koja je na neki način sada Amerika rezervisala za sebe i kroz tu formulu je daleko ubedljivija od Evropske unije, zato što oni nude pare, direktne projekte. Evropska unija šest godina nije bila u stanju ni da isposluje ono u čemu je učestvovala da se primeni, a kamoli da učestvuje na još neki, ubedljiviji način", ocenjuje naš sagovornik.
Bez Rusije i SAD nema rešenja
Milivojević je uveren da su gotovo nikakve šanse da Evropa pokrene pitanje statusa.
"Podsetimo se pisma iz 2018. godine u kome je izričito stajalo, srešćemo se u Beloj kući radi međusobnog priznanja. Bela kuća i sam Tramp su od toga reterirali, oni su tu stvar stavili u stranu. Teško je očekivati da sledi neki ozbiljniji pritisak Evropske unije za prizanje, jer Srbija ima manevarski prostor, jer je od nekoga od koga to direktno zavisi na zapadnoj strani to pitanje skrajnuto. Da ne pominjem Rusiju i Kinu koje apsolutno stoje na srpskoj strani. To su konstante koje Srbiji daju bolji manevarski prostor da učestvuje u pregovorima na poziciji kako ona razume noramlizaciju, a to su životna pitanja", kaže diplomata Zoran Milivojević.
Na kraju razgovora za Sputnjik on dodaje da je sada još jasnije da bez Rusije i Amerike nema rešavanja kosovskog pitanja, bez obzira što Rusija ovoga puta nije prisutna.