Ministar zaštitne životne sredine Goran Trivan nedavno je najavio da bi sledeće godine moglo da se očekuje subvencionisanje ugradnje uređaja na gas u automobile.
Automobil na gas, uz subvencije, višestruka korist
Posle najnovijih podataka da je Niš prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti štetnih PM 2,5 čestica u vazduhu, Trivan je Sputnjiku rekao da bi to hitno trebalo uraditi. Subvencije bi u celini bile bespovratne. Trenutno na tržištu, cene ugradnje uređaja za plin kreću se od 300 evra po automobilu, pa idu i do 1.000 evra.
Ono što je poseban dobitak je da u tom slučaju ne bi bilo bitno koje je godište automobil koji neko vozi, ako on ide na gorivo koje ne zagađuje okolinu. U prometu bi, tako, bilo više automobila koji koriste ekološko gorivo, jer se u tom pogledu u Srbiji i dalje ne može računati na električne i hibridne automobile. I pored subvencija prilikom kupovine zbog njihove visoke cene oni i dalje ostaju nedostupni najvećem broju građana.
Prepravljanje benzinaca na vožnju na tečni naftni gas (TNG) se u Srbiji do sada nije ozbiljnije primilo.
„Otprilike je broj manje više konstantan. Mi imamo podatke da je to godišnje između 10 i 11 hiljada vozila koja se prerade i gas ugradi. Odstupanja su nekih 1.000 do 1.500 vozila godišnje u zavisnosti od kretanja cene derivata. Kada se cena plina u prodaji približi ceni benzina, što se više smanji razlika, onda ljudi ne žele da ga ugrade“, objašnjava Petrović koji je i načelnik Sektora za vozila u Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Samo 142.000 automobila na gas među više od dva miliona
Ukupan broj izdatih uverenja za vozila prepravljena ugradnjom uređaja i opreme za pogon vozila na tečni naftni gas u poslednjih 10 godina je 141.983, precizirao je sagovornik Sputnjika. Najviše ih je bilo 2012. godine kada je registrovano oko 34.000 vozila na plin, dok je 2011. zabeleženo nešto više od 28.000 vozila. Posle 2012. taj broj se uglavnom kretao između 10 i 11 hiljada godišnje.
Prema računici Udruženja naftnih kompanije Srbije, korišćenje TNG za pogon automobila isplativo je kada je odnos cene TNG – benzin oko 50:50. Po rečima Petrovića, osim cene gasa, na opredeljenje ljudi utiču i drugi dodatni troškovi - ugradnja plinske boce i njen atest na pet godina i zamena na 10 godina od datuma proizvodnje.
Cena ugradnje je od 30.000 dinara pa naviše u zavisnosti od vrste uređaja, kaže naš sagovornik, ističući da je bitno da se prilikom ugradnje izabere dobar uređaj, da se on profesionalno ugradi i da je automobil na gas potpuno bezbedan.
„Ako je adekvatno uređaj ugrađen, što mi utvrđujemo prilikom ispitivanja, možemo slobodno da kažemo da je čak i bezbedniji od drugih. Granice samozapaljenja su kod njih 500 stepeni Celzijusa, dok je kod benzina to 270 stepeni, a dizela 250. Sami rezervoari su visokokvalitetni, debelih zidova i mogu da izdrže znatno veće pritiske, dva tri puta veće“, ističe Petrović.
Kada je, pak, u pitanju ekologija rezultati su, kako napominje, neuporedivi. On smatra da je potreban sistemski pristup pospešivanju prelaska na alternativna goriva, što je slučaj sa državama koje se ozbiljno strateški i planski bave ekologijom.
Sve je na odluci države, kaže naš sagovornik, ističući da bi uz subvencije
broj korisnika automobila na gas bio dosta veći.
Srbija nije Norveška
Država je već počela da subvencioniše kupovinu elektiučnih i hibridnih automobila i one se kreću od 250 za mopede do 5.000 evra za putnička vozila do devet sedišta i laka teretna vozila. Ipak to je cenu najjeftinijeg hibrida spustilo na oko 17.500 evra što je i dalje dostupno manjem broju ljudi u Srbiji.
Za razliku od razvijene Norveške koja planira da do 2025. godine u potpunosti iz upotrebe izbaci vozila na benzin i dizel uz mali broj izuzetaka, prema podacima Asocijacije uvoznika vozila i delova u Srbiji je do kraja 2019. godine registrovano samo 48 električnih vozila i 342 hibridna. Subvencije su ove godine unekoliko popravile taj skor pa su registrovana 102 putnička vozila na električni pogon i 1.416 hibridnih, ali je jasno da je reč o simboličnim ciframa koje sugerišu da u dogledno vreme velikog pomaka u tom pogledu ne može da bude.
A saobraćaj kod nas sa 60 odsto utiče na zagađenje vazduha. Država, međutim, ima na raspolaganju još jednu meru da bi pomogla prelasku na automobil na gas kao ekološko gorivo.
Državni nameti kod nas su višestruko veći od minimalno propisanih u Evropi. Podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije pokazuju da su drđavna zahvatanja od 2011. do 2019. godine sa 17,98 dinara porasla na 43,76 dinara, a od 1. jula ove godine su dodatno povećana na 44,59 dinara po kilogramu TNG-a, po čemu smo ubedljivi rekorder u Evropi.
Da su nameti države uticali na opredeljenje za vožnju na gas ukazuju podaci o potrošnji TNG-a.
Od 2005. godine tržište tečnog naftnog gasa u Srbiji je sa 60.000 tona poraslo na 412.000 tona u 2009. godini. Usledio je pad potrošnje kao posledica globalne ekonomske krize, a zatim su povećana i državna zahvatanja koja su dodatno opteretila maloprodajnu cenu auto-gasa.
Već u 2012. prodato je samo 272.000 tona auto-gasa. Pad je nastavljen i u narednim godinama, da bi u 2015. cena TNG činila čak 66 odsto cene benzina. U takvim uslovima, uz troškove prepravke automobila na vožnju na gas, teško je i bilo očekivati veće učešće automobila na gas od 6,7 odsto u odnosu na ukupan broj automobila u Srbiji.