Niko nije očekivao da će nakon prvih gestova ka pomirenju Srbi i Hrvati pasti na kolena izgrliti se i izljubiti i da će mržnja koja je na ovim prostorima negovana i čuvana kao zenica oka nestati, kaže novinar Saša Kosanović.
Zbog napada na Srbe u Vukovaru, koji su se dogodili gotovo istovremeno pošto su najviši hrvatski zvaničnici odali poštu Srbima, žrtvama ratnih zločina u okolini Knina, Hrvatska podseća na barku sa mnogo rupa – taman kada pokušaju da zapuše jednu, otvara se druga i voda nastavlja da prodire.
Srbi u Vukovaru napadnuti su čak tri puta u tri dana, što ukazuje na nečiju želju da u tome održi kontinuitet. Jer, ovo nije prvi put da se tako nešto događa, a poznato je da gradska vlast, na čelu sa gradonačelnikom Ivanom Penavom, koji je istupio iz HDZ i pridružio se ekstremno desnoj političkoj grupaciji pevača Miroslava Škore, već godinama forsira ratnu retoriku.
Penava se tako, svojevremeno protivio i postavljanju ćiriličnih tabli na javne zgrade u gradu na Vuki; optuživao je srednjoškolce srpske nacionalnosti za „velikosrpske pretenzije“. „Kontinuitet velikosrpske politike prema Vukovaru“ omiljena mu je fraza, a omiljeni neprijatelji su mu Srpsko narodno veće (SNV), Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) i njen predsednik, Milorad Pupovac.
I to se sve događa u trenutku kada i političko vođstvo Srba u Hrvatskoj i predstavnici hrvatskih vlasti čine korake ka pomirenju - Srbi, odlaskom u Knin na obeležavanje godišnjice „Oluje“, a najviše hrvatsko političko vođstvo dolaskom u selo Grubore nadomak Knina kako bi odali poštu stradalim srpskim civilima u ratnom zločinu koji su počinile hrvatske snage.
Incident u Jastrebarskom
Saša Kosanović kaže za Sputnjik da je ključni problem u tome što se institucionalna mržnja u Hrvatskokj neguje se već trideset godina. On podseća na događaj koji se desio neposredno pošto je predsednik SNV i potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević prisustvovao obeležavanju „Oluje“ u Kininu.
Grupa desničara je u Jastrebarskom, uz podršku crkve, obeležila godišnjicu navodnog partizanskog napada na dečji koncentracioni logor u tom gradu sa namerom revizije istorije. Taj događaj organizovan je uz podršku katoličke crkve.
„To je revizija istorije, kakva je nezabeležena. To su, dakle, ljudi koji pokušavaju prikazivati te kozaračke mališane, tu kozaračku decu, koja su tamo mučena od strane časnih sestara i menjan im je identitet, pretvarani su u male ustaše, kao napad. A časne sestre, Ante Pavelić i Stepinac su kao tu decu branili“, kaže Kosanović.
Događaj u Jastrebarskom, za Kosanovića je mnogo gori od vukovarskih incidenata, koji su kontinuirani. Dve navijačke grupe napadaju vukovarske Srbe za nečiji račun, što se može zaključiti po tome što su počinitelji uvek nepoznati ili su kazne male.
„Neću reći da se to radi uz podršku vukovarskog gradonačelnika, ali ovo odgovara nekim ljudima koji su svojim huškačkim govorima, ako nisu naredili ili nisu znali za napade, onda su ih barem, po mom skromnom mišljenju, inspirisali“, smatra Kosanović.
Takvo stanje, dodaje naš sagovornik, u Vukovaru će trajati do lokalnih izbora iduće godine, kada će u tom gradu biti izabrana vlast koja će zastupati interese svih građana, jer Ivan Penava sasvim sigurno ne zastupa interese Srba, zaključuje on.
Umesto velikih gestova, poštovanje već garantovanih prava
Upitan da li napadi u Vukovaru kompromituju napore da se postigne pomirenje, koji su ove godine kulminirali odlaskom hrvatskih zvaničnika u Grubore i osudom ratnih zločina tokom „Oluje“, Srđan Milaković, zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpske zajednice i predsednik Demokratskog saveza Srba, objašnjava da definitivno postoji raskorak između gestova visoke politike i stvarnosti.
„To je surovo, ali to se u stvarnosti pokazuje. Možete, neću reći čak ni fingirati, nego pokazati neke gestove, ali mnogo važnije od toga jesu mehanizmi koje HDZ, kao vladajuća struktura ima na raspolaganju; mehanizmi koji treba da dovedu do poštovanja prava srpske zajednice. Oni su to mogli i do sada napraviti, ali nisu. Očekujemo da će to napraviti u budućnosti. Nadamo se, u svakom slučaju, kao što smo se nadali sve ovo vreme i svih ovih godina“, kaže on.
Mnogo bolji dokaz dobre volje od gestova visoke politike, prema Milakovićevim rečima, bilo bi kada bi mesta u policiji Sremsko-baranjske županije, koja su garantovana Srbima, bila popunjena.
„Kada je u pitanju policija, mnoge pozicije, barem u formalnom smislu izostale su – pomoćnik načelnika policije u Vukovaru; pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, sve su to upražnjena mesta. Nekada smo imali i savetnika u Policijskoj upravi vukovarsko-sremskoj. Dakle, čak ni na formalnom nivou to ne funkcioniše“, kaže naš sagovornik.
Podsetimo, prvi napad na Srbe u Vukovaru dogodio se u ponedeljak popodne kada je nekoliko muškaraca presrelo 21-godišnjeg Srbina iz Vukovara, ali je on uspeo da izbegne da bude prebijen.
Naredno veče, kako piše portal „Srbi“, dogodio se drugi napad kada su četiri osobe napale 39-godišnjaka i 26-godišnjaka i udarale ih u glavu i po telu. Napadnuti muškarci pomoć su potražili u bolnici. Treće večeri napadnuto je četvoro mladih Srba, nakon čega je u Vukovar došao i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, koji je upozorio na kontinuirane međuetničke sukobe.
„Reč je o nasilju kojim se želi da suspenduje ili ograniči, kako ustavni poredak Republike Hrvatske, tako i norme međunarodnog poretka čijim je prihvatanjem Hrvatska postala deo svetskoga poretka mira, vladavine prava i međunacionalne tolerancije i ravnopravnosti,“ upozorio je Pupovac.