„Po mom mišljenju, ponašamo se mnogo uzdržanije i neutralnije u vezi sa događajima u Belorusiji od mnogih drugih zemalja, kako evropskih, tako i američkih“, rekao je Putin.
„Naravno da nismo ravnodušni prema onome što se tamo dešava. To je vrlo bliska, možda i nama najbliža država“, nastavio je Putin.
On je podsetio da između Rusa i Belorusa postoje mnoge porodične veze i bliska saradnja u industriji.
„Ovo nam je veoma bliska, možda najbliža zemlja. I etnički najbliža, i jezički, kulturno, duhovno, kako god. Imamo desetine, možda stotine hiljada, ako ne i milione, direktnih porodičnih veza“, objasnio je Putin.
Obaveze Rusije prema Belorusiji
Ruski lider je istakao da za sada ne postoji potreba za primenom ruskih snaga u Belorusiji sa čime se slažu i u Minsku.
Voditelj je Putina podsetio da je Lukašenko ranije govorio da, kada se radi o vojnom elementu, Minsk ima dogovor sa Rusijom u okviru Savezne države i ODKB.
Na pitanje šta su se Lukašenko i Putin dogovorili o pružanju pomoći Minsku, Putin je odgovorio:
„Nema potrebe da se nešto skriva, postoje odgovarajući članovi koji govore o tome da sve države-članice ovih organizacija, uključujući i Saveznu državu (a u njoj su samo dve države-članice: Rusija i Belorusija) treba da pružaju jedna drugoj pomoć i u odbrani suvereniteta, zaštite spoljnih granica i stabilnosti. Tamo tako piše“, naveo je Putin.
„Znači, u vezi sa tim, naravno, imamo obaveze prema Belorusiji, a Aleksandar Grigorjevič Lukašenko je pokrenuo pitanje. Pokrenuo je pitanje da bi želeo da mu pružimo odgovarajuću pomoć, ukoliko bude potrebno. Rekao sam da će Rusija ispuniti sve svoje obaveze“, dodao je Putin.
Ruski predsednik rekao je da je formirao rezervu pripadnika policije koji će ukoliko bude potrebno pomoći Belorusiji.
„Aleksandar Grigorjevič (Lukašenko) me je zamolio da formiram određenu rezervu pripadnika policije. I ja sam to učinio. Ali takođe smo se dogovorili da se ta rezerva neće koristiti dok situacija ne izmakne kontroli“, istakao je Putin.
Zapad hoće da utiče na situaciju u Belorusiji
Putin je primetio da postoji selektivnost u ocenama stranih partnera u vezi sa situacijom u Belorusiji, sugerišući da se to radi kako bi se uticalo na događaje u ovoj zemlji.
„Da li neko od onih koji sada krive belorusko rukovodstvo, predsednika Lukašenka, da li osuđuju ove postupke? Nisam video ništa u tom smislu. Čemu takva selektivnost?“, upitao je Putin.
Predsednik je naglasio da „to sugeriše da stvar nije u onome što se dešava u Belorusiji, već u činjenici da neko želi da se tamo dešava nešto drugo“.
„Oni žele da utiču na ove procese i postignu neka rešenja koja odgovaraju, kako ti ljudi misle, njihovim političkim interesima“, istakao je on.
Beloruska policija uzdržana
Beloruska policija ponaša se uzdržano, smatra ruski predsednik.
„Objektivno govoreći, mislim da se beloruska policija ponaša prilično uzdržano, bez obzira na sve“, rekao je on.
S tim u vezi on je predložio da se analizira situacija u drugim zemljama.
Na primedbu voditelja da prva dva dana mnogima nije bilo dobro zbog događaja u Belorusiji, Putin je primetio: „A da li im je bilo dobro kada su u nekim evropskim zemljama ljudi ginuli gotovo svakodnevno?“
„Da li vam je dobro kada pucaju u leđa nenaoružanom čoveku iako mu u automobilu sedi troje dece?“, nastavio je Putin.
„Da li neko od onih koji sada za nešto krive predsednika Lukašenka osuđuje ove postupke?“, upitao je predsednik Rusije.
O Ustavnoj reformi
Ruski predsednik rekao je i da je Lukašenko spreman da razmotri ustavnu reformu, mogućnost parlamentarnih i predsedničkih izbora prema novom ustavu.
„Predsednik Belorusije je, uostalom, rekao da je spreman da razmotri mogućnost ustavne reforme, usvajanja novog ustava, održavanje novih izbora, i parlamentarnih i predsedničkih, na osnovu ovog novog ustava, ali se ne sme izlaziti iz okvira aktuelnog ustava“, naglasio je Putin.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.