I sve bi to bilo raspoloživo ne samo evropskim istraživačima. ELI je trebalo da bude raspoređen na četiri lokacije, a do sada su u završnoj fazi tri na koje je Evropska unija utrošila 875 miliona evra.
Jedan je smešten u Češkoj i vredan je 325 miliona evra, drugi u Mađarskoj vredan je 240 miliona evra, a treći u Rumuniji i vredan je 310 miliona evra, prenosi „Večernji list“.
Četvrta lokacija još nije određena, a trebalo bi da bude mesto s najvećim mogućnostima od tri navedena, odnosno sa duplo jačim laserskim postrojenjem. Ali, postoje neki problemi. I to najviše u rumunskom postrojenju o čemu naučni časopisi pišu poslednjih godinu dana.
Najpre je sredinom prošle godine u časopisu „Nature“ izašao tekst u kojem se ističu problemi u projektu koji je zapravo jedinstven jer novac iz evropskih strukturnih fondova se koristi pre svega za izgradnju infrastrukture.
Ali prilika da se pojačaju naučni napori u zemljama EU koje su nekada pripadale komunističkom bloku Komisiji se učinila previše vrednom da je ne bi iskoristila. Upućivalo se na nesporazume povezane s mađarskom i rumunskom lokacijom koji su onemogućavali da se radovi na tim lokacijama dovrše.
To je izazvalo popriličnu paniku u Evropskoj komisiji koja se nadala da će ELI zapravo biti „laserski CERN“. Međutim, u Rumuniji, gde je postavljeno najjače lasersko postrojenje u svetu, spor između vođstva postrojenja i tehnologa koji su postavljali njegov izvor gama-zraka sprečio je da se izgradnja privede kraju.
To je dovelo do toga da se Rumunija isključi iz sledeće faze, a to je formiranje tela koje bi upravljalo celim projektom. To telo bi sa 75 miliona evra godišnje finansirale zemlje ulagači u projekat ELI-ja.
U međuvremenu je raspetljana situacija u Mađarskoj, Česi su svoje napravili, pa obe zemlje žele napred kako bi njihove lokacije čim pre počele s radom. Ali to nije moguće dok se ne reši situacija u Rumuniji, i to da je ili reše Rumuni sami ili da odgovornost za lokaciju preuzme neka druga članica EU.
Ipak, i Evropi je jasno da se Rumunija nekako mora vratiti u ekipu jer teško će biti upravljati nečim što je na njenom tlu, a deo je šireg evropskog projekta. Na kraju, za sve je plaćeno novcem iz strukturnih fondova.
„Komisija je svesna i zato pomno prati izazove u implementaciji projekta, te je u stalnom kontaktu sa svim partnerima ELI-ja razgovarajući o načinima kako krenuti napred“, izjavio je za časopis „Nature“, predstavnik Komisije.
U svemu je gotovo bizarno da je Evropa u nekompletnom rumunskom postrojenju zaista dobila najjači svetski laser. Testiranja u martu postigla su snagu od 10 petavata. Reč je, dakle, o najsnažnijem od ljudske ruke sagrađenom laserskom sistemu.
Pročitajte još: