Prema rečima Srđe Trifkovića, spoljnopolitičkog urednika američkog časopisa „Hronikls“, iako Benon ne sarađuje sa Trampom već tri godine, njegovo hapšenje i samu optužnicu nemoguće je posmatrati van konteksta predsedničkih izbora u SAD i kampanje koja je u toku.
„Ovaj potez je izrazito politički motivisan, jer je isti sud, po tužiočevom zahtevu, naložio svojevremeno da Tramp mora da objavi svoje poreske prijave. Takođe, iz istog izvora je došla i izrazito politizirana odluka o dozvoljavanju poštanskog glasanja svim biračima. Dakle, vidimo da se pravosudna branša udružuje sa zakonodavnom u Predstavničkom domu, znači sa demokratama, a protiv izvršne branše. Ali, to nije ništa novo, jer smo do sada u više navrata imali levoliberalne sudije koje, svrstavajući se uz liberale, kroz sudske odluke zapravo menjaju zakonodavstvo“, objašnjava Trifković.
Američki teatar apsurda
Kako dodaje, isto tužilaštvo je uputilo zahtev sudu da se likvidira „Nešnal rajfl asosiejšn“, odnosno Nacionalno udruženje ljubitelja oružja, koje brani drugi amandman o pravu na privatno posedovanje vatrenog oružja, zbog navodnih malverzacija.
„Te malverzacije su minorne u poređenju sa, na primer, malverzacijama Klintonove fondacije, ali im nije padalo na pamet da traže zabranu delovanja fondacije bivšeg predsednika. Pritom, bilo koju američku neprofitnu fondaciju da zagrebete, naći ćete da je neko od njenih izvršnih direktora koristio fondove za svrhe koje mogu da budu tumačene kao poslovne, a mogu da budu tumačene i kao privatne.“
Odvedete na primer, plastično objašnjava Trifković, klijenta na golf na Karipska ostrva i kažete da je to legitimni biznis trošak jer je u funkciji posla, odnosno dužnosti koju obavljate. Međutim, tužilac može da kaže da je taj razgovor sa klijentom mogao da se obavi i u restoranu na Menhetnu i da nije klijent zato morao da se vodi na Jamajku.
„Dakle, to je taj tip optužnice i za Benona — da je on tu fondaciju za zidanje meksičkog zida na granici upotrebio u privatne svrhe. Naravno, od toga neće biti ništa, nikada neće biti pravosnažne presude, ali ovo je trenutak kada svako treba da se angažuje do maksimuma, od Boltonove knjige i Trampove sestričine, do kritika na račun Melanije Tramp jer je, zamislite, posekla sadnice koje je zasadila ’svetica‘ Džeki u vrtu Bele kuće 1961. godine. Ovo je jednostavno jedan teatar apsurda“, ocenjuje Trifković.
Optužnica protiv Benona bez uticaja na birače
U tom smislu, uveren je spoljnopolitički urednik časopisa „Hronikls“, optužnica protiv Stiva Benona neće uticati na opredeljenje birača, ni 0,1 odsto.
„Sa druge strane, politički opredeljeni tužioci, sudije i aktivisti gledaće da u ovoj borbi za prevlast ne ostave apsolutno nijedan kamen neprevrnut. To ih ništa ne košta, a kada pucaš iz svih oružja, nadaš se da ćeš negde nešto i pogoditi“, navodi Trifković.
Na pitanje da li je Stiv Benon danas simbol suverenističke ideologije, ili je pak potpuno bačen u drugi plan, Trifković kaže da nije ni jedno ni drugo.
„Benon je prestao da bude deo Trampovog tima još 2017. godine, nakon čega je njegov fokus delovanja bilo koordinisanje delovanja konzervativnih i desnih partija u Evropi. On je politički aktivista koji ima malo dugoročnije strateške vizije od većine ovih prizemnih lobista i operativaca u Vašingtonu, ali sam za sebe ne predstavlja snagu. Naravno, druga bi stvar bila da se on razišao sa Trampom posle malo dužeg perioda u Beloj kući, koji bi bio kredibilniji za njegovu dalju karijeru. Ali, on je sada jedan slobodan strelac koji će, nesumnjivo, živeti udobno do kraja života, ali neće predstavljati neku ozbiljnu snagu sa kojom treba računati“, zaključuje Srđa Trifković za Sputnjik.
Ministarstvo pravde južnog okruga Njujorka tereti Stiva Benona da je, zajedno sa još tri osobe, vodio internet kampanju za prikupljanje sredstava „Gradimo zid“, koja je „prevarila stotine hiljada donatora“. Advokatica Odri Straus rekla je da je fond iskoristio interes donatora za izgradnju pograničnog zida, ali je umesto toga usmerio milione dolara za finansiranje „raskošnog načina života“ osnivača „Gradimo zid“ Brajana Kolfidža.
U saopštenju Ministarstva pravde navedeno je da je Benon novac od kampanje koristio za „lične troškove“. Do proleća 2019. godine grupa je prikupila 22 miliona dolara, a konačan cilj je bio da se prikupi ukupno milijardu dolara. Tokom prvog saslušanja pred sudijom na Menhetnu, bivši Trampov savetnik Stiv Benon izjasnio se da nije kriv i pušten je na slobodu uz kauciju koja podrazumeva obveznice od pet miliona dolara, koje će biti osigurane iznosom od 1,75 miliona dolara u gotovini ili nekretninama.