„Govoreći o navodnoj 'nelegitimnosti' izbora u Belorusiji litvanske vlasti javno nazivaju predsednika Belorusije Aleksadra Lukašenka 'bivšim predsednikom', uvode sankcije protiv njega, i to se ne može oceniti drugačije nego kao mešanje u unutrašnja pitanja druge države. Pritom, Viljnus je pružio utočište na svojoj teritoriji jednom od kandidata na izborima i organizuje joj sastanke ne samo sa rukovodstvom Litvanije, nego i sa visokim predstavnicima SAD i zemalja EU, pozivajući na 'odlučne međunarodne akcije'“, navodi se u saopštenju portparolke MIP Rusije Marije Zaharove.
Prema njenim rečima, takvi postupci Viljnusa, koje „litvanski majstori za političke intrige“ pokušavaju da predstave kao želju da pomognu beloruskom narodu, u stvarnosti samo uzburkavaju situaciju.
„Umesto da beloruskom narodu pruže mogućnost da sami reše trenutnu tešku situaciju, šef litvanske diplomatije direktno nameće beloruskim susedima, s njegove tačke gledišta, 'ispravnu' odluku“, ističe Zaharova.
Ona je takođe skrenula pažnju na to što ministar spoljnih poslova Litvanije Linas Linkjavičus govori o „zabrinutosti“ s kojom posmatra „na koji način se beloruska vlast bori sa svojim narodom“, kome navodno „preti opasnost“.
„Smatramo da su optužbe litvanskog šefa diplomatije na račun vlasti susedne zemlje o 'nepoštovanju svog naroda' u najmanju ruku neprimerene“, zaključila je Zaharova.
Zaharova je uporedila je uporedila saopštenja zvaničnog Viljnusa o izborima u Belorusiji i njihove kontakti sa opozicijom sa pokušajima da se vatra ugasi kerozinom.
„Moramo konstatovati da je neprikriveno mešanje u poslove susedne države postalo uobičajena praksa za Viljnus, koji aktivno sarađuje i sa predstavnicima ruske takozvane nesistemske opozicije. Međutim, ne treba zaboraviti da želja za gašenjem požara dolivanjem kerozina u vatru može biti veoma opasna i za ljubitelje sličnih tehnoloških eksperimenata“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još: