„Najpre bih želeo da vas uverim da mi kao građani u potpunosti podržavamo ekonomski razvoj naše opštine i izgradnju puteva koji povezuju ljude. Međutim, Zakon o Specijalnim zaštićenim zonama, koji je usvojila kosovska skupština, zabranjuje gradnju magistralnih puteva kroz takve zone“, objavio je iguman Sava na Jutjubu.
Poruka Save Janjića na albanskom
U video-poruci na albanskom jeziku i uz tekst napisan na engleskom i srpskom, on je podsetio da je 2014. kosovska vlada odlučila da napravi put od Dečana do Crne Gore koji obilazi zonu zaštite, prateći delom Loćansku dolinu i povezujući se sa putem uz Dečansku Bistricu na kraju te zone.
„Ovaj projekat je najbolje rešenje, jer bi bio u potpunosti u saglasnosti sa kosovskim zakonom i istovremeno bi onemogućio teški saobraćaj u zoni, koja je predviđena zakonom da bude prostor neometane prirode i mira“, naveo je u poruci.
Kako je rekao, „postojeći put kroz zonu bi se mogao završiti kasnije, kao put lokalnog karaktera, sa odgovarajućom širinom, ograničenjem brzine i zabranom za teška vozila“.
„Čvrsto se nadam da će kosovska vlada i opština Dečani podržati ovo rešenje, koje su takođe predložili i međunarodni predstavnici“, naveo je iguman Sava.
Prema njegovim rečima, istovremeno, ovo rešenje bi bilo dobra osnova za izgradnju poverenja i promociju manastira Dečani kao svetske kulturne baštine Uneska sa potpuno očuvanim prirodnim ambijentom, bez buke, turbulencija i gužve na putu.
„Lokalni put kroz zonu ostao bi dostupan za rekreaciju i turizam, kao i postojeći put koji vodi do manastira“, objasnio je iguman Sava.
On je naglasio da je siguran da bi bilo moguće da se ovaj lokalni put završi čim se sagradi put koji zaobilazi zaštićenu zonu.
„Oko tog puta može se posaditi više vegetacije kako bi se očuvao karakter zone, koja se takođe nalazi i u nacionalnom parku Prokletije“, naveo je iguman Visokih Dečana.
I Hoti „traži rešenje“
Kosovski premijer Avdulah Hoti je tokom obilaska Dečana rekao da oni takođe rade na pronalaženju rešenja za ovaj put koji je, prema njegovim rečima, važan za stanovnike Dečana.
„Razgovarali smo o važnim pitanjima, ekonomskom razvoju Dečana i nastavku izgradnje puta oko manastira. Imamo institucionalnu kulturu da poštujemo zakone koje je donela Skupština Kosova. Ali ovde smo i da pronađemo rešenja za stanovnike Dečana i da sačuvamo kulturne objekte. Uveren sam da ćemo tokom naredne nedelje pronaći rešenja“, kazao je Hoti nakon sastanka sa gradonačelnikom Dečana Baškimom Ramosajem i komandantom Kfora Mikelom Risijem. Gradonačelnik Dečana je poručio da je u interesu da se izgradnja puta nastavi, ali da se pre toga treba pronaći rešenje, prenose prištinski mediji.
„Ohrabren sam sastankom“
Janjić se takođe sastao sa premijerom privremenih prištinskih institucija, sa kojim je razgovarao o načinima da se pronađe trajno rešenje za problem puta Dečani—Plav.
On je poručio da se nada da će rešenje za ovaj problem biti zadovoljavajuće za sve.
Janjić je nakon sastanka istakao da je važno imati u vidu da postoji Zakon o specijalnim zaštićenim zonama, koji ne dozvoljava da se magistralni putevi rade kroz zaštićene zone, kao što je to slučaj kod izgradnje puta Dečani—Plav, prenosi „Kosovo onlajn“.
„Ovaj put bi se odrazio na manastir, ali i na mir. Razgovarali smo o načinima da se pronađe trajno rešenje koje bi bilo obostrano prihvatljivo. Ohrabren sam ovim sastankom, radićemo u saradnji sa međunarodnim predstavnicima i nadam se da će rešenje biti zadovoljavajuće za sve“, rekao je Janjić.
On je dodao da „podržava izgradnju puteva koji povezuju ljude i ideje za ekonomski razvoj opštine“.
Podsetimo, poslednji ataci na manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji dogodili su se pre desetak dana, kada su teške građevinske mašine okružile ovaj biser srpske i svetske kulturne i hrišćanske baštine iz 14. veka, koji je pod zaštitom Uneska.
Nakon što je iguman Sava Janjić obavestio javnost o ponovnom početku radova u blizini manastira, usledile su reakcije srpskog Ministarstva kulture i informisanja i predsednika Aleksandra Vučića.
Ubrzo nakon toga, intervencijom Kfora zaustavljeni su radovi, ali zbog prolaska velikog broja teških građevinskih vozila svakodnevno moguća su statička oštećenja na samoj crkvi iz 14. veka i manastirskim objektima. Samo četiri dana kasnije, ponovo su nastavljeni radovi, ali su bili kratkog daha i dan kasnije su obustavljeni.
Pročitajte još: