Navodi da, iako su pojedine lokalne samouprave ukinule vanrednu situaciju, i u tim mestima na snazi ostaju mere koje važe za čitavu zemlju. Reč je o zabrani okupljanja više od 10 osoba, zabrani rada bašta kafića posle 23 časa, obavezno nošenje maski.
Kada je reč o otvaranju institucija kulture, one će morati redovno da se provetravaju, dezifikuju najmanje jednom dnevno, a razmak između posetilaca mora biti najmanje metar i po levo, desno, napred i nazad. To je, kaže, devet kvadratnih metara po čoveku.
Takođe, navodi, članovi ansambla moraju biti temeljno pregledani da se zna da su zdravi, a biraće se i predstave u kojima ima najmanje učesnika.
"Ako se ne koriste maske, biće zatvaranja, to se pre svega odnosi na bioskope", naglašava epidemiolog.
Govoreći o polasku u školu, Kon je rekao da neprekidno treba imati na umu da se nalazimo u specifičnoj pandemijskoj situaciji, koja se dešava ekstremno retko i da treba imati popustljiv odnos prema zahtevima roditelja. U školsku godinu ulazi se tempirano, kada je situacija najpovoljnija, navodi član Kriznog štaba.
Napominje da se odluka o eventualnom karantinu po povratku sa godišnjih odmora ne može doneti "preko kolena", već se mora dobro razmotriti.
Na pitanje šta će biti sa domaćim turistima koji se vraćaju s letovanja doktor Kon kaže:
“Imamo jasna upozorenja koja se daju na granici, da li se sprovode ili ne, to je drugo. Granična policija deli ta upozorenja. Tu sve piše, telefon gde treba da jave, kada treba da se samoizoluju. Minimalna kazna za nepoštovanje tih mera je 50.000, a maksimnalna 150.000. Moramo da razmišljamo i o zagušenju naših laboratorija zbog testiranja. Samozolacija je svakako najefktivnijna”, kaže dr Kon.
On napominje da naši sugrađani koji imaju kuće u Crnoj Gori takođe treba da povedu računa o tome kako će se zaštititi, budući da s etamo pogoršava epidmiološka situacija:
“Treba da računaju na upozorenje, da je rizik veći, da povedu račun s kim su u kontaktu. Deca koja su bila u području gde je veća zaraznost ne treba da idu u školu”, smatra dr Kon.