Uvođenje sankcija Rusiji i, tim pre, Kini apsolutno je američka unutrašnja politička igra pred izbore, a Amerikancima nije potrebno da traže posebne razloge za nametanje sankcija - Iran, izgradnja gasovoda 'Severni tok-2', zahtevi protiv Kine zbog nedokazanih epizoda krađe intelektualne svojine, kaže za Sputnjik Aleksandar Špunt, direktor Instituta za instrumente političke analize.
S druge strane, kako dodaje, izbori u SAD se približavaju, a unutrašnja politička situacija nikad nije bila tako teška u posleratnim godinama kao sada - uništavaju spomenike osnivačima, pokušavaju da zapale federalne sudove, ponižavaju i bacaju na kolena policajce, što se nikad nije dogodilo u savremenoj političkoj istoriji.
Arsenal sankcija
„Trampu je potreban reizbor na mesto predsednika. Ako će u procesu reizbora demonstracija žestoke politike prema prema američkim konkurentima – Kini i Rusiji - biti od koristi Trampovom štabu, onda će te sankcije biti uvedene bez obzira na poziciju Rusije u vezi s iranskim embargom“, kaže Špunt.
Govoreći o efikasnosti sankcija, ekspert napominje da je do sada protiv Rusije već isproban čitav „arsenal sankcija“, ali da one nisu svrsishodne.
„Niko suštinski neće uvoditi nove sankcije, poput sankcija vezanih za državni dug ili rusku naftu, jer će to izazvati vrlo ozbiljan otpor američkih poslovnih krugova. Vrlo je moguće da će neke sankcije zaista biti uvedene, ali kao što nismo osetili prethodne sankcije koje su nam nametali, nećemo osetiti ni ove“, istakao je Špunt.
Rusija i Kina jačaju saradnju i prijateljstvo
Povodom ocena da američka politika pritisaka i kažnjavanja još više približava Rusiju i Kinu i jača njihovu saradnju u svim sferama, Špunt kaže da je ta saradnja jaka i bez toga.
„Objektivni faktori doprinose zbližavanju Rusije i Kine. Kini smo bliži ne zato što moramo da budemo prijatelji da bismo se udružili protiv Amerike, već zato što u ovoj istorijskoj fazi imamo zajedničke ekonomske i geostrateške interese - Rusija je globalna energetska sila, jedna od prvih u proizvodnji ugljovodonika. Takođe, Rusija je logistički most za Kinu, dok je Kina najveći svetski potrošač ugljovodonika i ima vrlo malo sopstvene nafte i gasa. Faktore zbližavanja možemo nabrajati u beskraj, ali najvažnije je da ne moramo da se zbližavamo i družimo zbog Amerike, već nam je ovo prijateljstvo i partnerstvo potrebno i bez toga“, rekao je Špunt.
Nameru SAD o uvođenju sankcija Rusiji i Kini obelodanio je američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je rekao da će restriktivne mere biti uvedene ukoliko te dve zemlje budu ometale obnavljanje restriktivnih mera protiv Irana.
Pompeo namerava da lično obavesti članove Saveta bezbednosti UN o obnavljanju sankcija protiv Irana koje će biti ponovo aktivirane za 30 dana i zahtevaće da Teheran obustavi sve aktivnosti u vezi sa obogaćivanjem urana.
Vašington namerava da produži embargo na isporuku oružja Iranu za 13 godina, uprkos činjenici da odgovarajuću rezoluciju nisu podržale članice Saveta bezbednosti - SAD i Dominikanska republika glasale su „za“, Rusija i Kina - protiv, dok je 11 zemalja bilo suzdržano.
Prema mišljenju Pompea, svet će biti „bezbednije mesto“, a sankcije će sprečiti da Iran nabavi ruske PVO sisteme i kineske tenkove.
S druge strane, Rusija ne vidi osnova da se produži embargo na oružje Iranu, a svaki pokušaj da se embargo učini neograničenim smatra nelegitimnim. Moskva podseća da Savet bezbednosti UN nije uvodio embargo na oružje u punom smislu te reči protiv Irana, nego je uveo dozvoljeni režim za isporuku određene vrste oružja u Iran. Ovaj režim se primenjuje na ograničeni period i taj period ističe u oktobru, a svaki pokušaj da se iskoristi trenutna situacija kako bi se ovaj režim proširio, pa čak i uveo embargo na oružje na neodređeno vreme, nema nikakvih zakonskih osnova, ni političkih ni moralnih.